Da li ste se nekad zapitali koliko zapravo znate o vinu? Većina ljubitelja vina širom sveta ne zna mnogo o samom procesu pravljenja vina ili zašto pojedine vrste vina imaju tako različit ukus, već samo znaju šta vole, a šta ne.
Degustacija vina može pomoći kod nalaženja određenog vina čiji ukus vam prija. Onda kada jednom pronađe vino po svom ukusu, većina ljudi je zadovoljna svojim odabirom i prestaje da proba nove vrste vina.
U vezi s tim, sigurno niste znali da postoji čak više od 400 različitih vrsta hrastovine, koje se koriste za pravljenje buradi i u kojima se posle čuva vino, te da ukus vina u mnogome zavisi od vrste hrastovine od koje je bure napravljeno.
Zapravo, postoji mnoštvo zanimljivih činjenica o vinu koje većina ljudi nikada nije čula. U nastavku, navešćemo vam samo neke, koje osim što će vam obogatiti znanje, mogu biti i zanimljiva tema razgovora, kada sledeći put budete u društvu konzumirali vino.
Zanimljive činjenice o vinu koje niste znali
1. Žene se brže napiju od vina
Žene su obično manje tolerantne na alkohol nego muškarci, ali to nema nikakve veze sa njihovom težinom ili visinom. Ako žena i muškarac iste građe popiju istu količinu vina, žena će i dalje pokazivati veću koncentraciju alkohola u krvi. To je zato što žene imaju veći sadržaj masti nego muškarci, a masti ne apsorbuju alkohol.
2. Zdravice
Sigurno ste čuli da je neko podigavši čašu nazdravio uz reči „Uzdravlje, da si/ste mi živi i zdravi!“ ili kraće „Živeli!“, ali da li znate poreklo ovog običaja?
Naime, u antičkoj Grčkoj je postojao običaj da domaćin za večerom otpije prvi gutljaj vina, pre nego što se jelo posluži, kako bi uverio svoje goste da vino nije otrovano. Odatle vodi poreklo običaj podizanja čaše u nečije zdravlje.
Naravno, mi danas ovaj običaj koristimo iz potpuno drugih razloga, a to je da poželimo nekome dobro zdravlje, a ne da bi stavili do znanja da vino nije otrovano.
3. U svetu danas postoji preko 10.000 vrsta grožđa od kojih se prave različite vrste vina
Zapravo, grožđe je najrasprostarnjenija vrsta voća. Međutim, nisu sve sorte u komercijalnoj upotrebi. Naime, prema nekim izvorima, za proizvodnju vina se koristi oko 1500 sorti grožđa. Ostalo su sorte koje su nestale ili su pred nestankom, zatim hibridi koji još nisu ušli u upotrebu ili sorte u kolekcijama univerziteta i instituta širom sveta.
4. Boja vina govori o njegovom geografskom poreklu
Jedna od stvari koju možete zaključiti gledajući u boju vina je regija i klima iz koje dolazi grožđe. Tamnije nijanse vina, odnosno najtamnije crvene i žute dolaze iz toplije klime. Svetlije boje dolaze iz hladnije klime i lakša su i manje sočna.
5. Narandžasto vino
Verovatno ste čuli za crno vino, belo vino i roze, ali jeste li svesni četvrte kategorije boja vina koja se zove narandžasto vino? U slučaju vina, narandža opisuje boju, a ne ukus. Narandžasta vina imaju nijansu breskve ili narandže. Dobijaju se preradom belog vinskog grožđa kao da se prave crna vina; zgnječeno grožđe se ostavlja da se fermentira s ljuskom i semenkama neko vreme pre nego što se nastavi proces proizvodnje vina.
6. Drevni egipatski kraljevi su izbegavali vino
Drevni egipatski kraljevi izbegavali su vino zbog njegove navodne povezanosti sa krvlju. Oni su verovali da se u vinu nalazi krv onih koji su izgubili bitku protiv bogova, zbog čega su smatrali da prekomerno konzumiranje vina dovodi do poremećaja čula.
7. Vino je najbolje čuvati u podrumu
Vino nikako nije dobro čuvati u kuhinji, jer toplina koje u kuhinji ima previše može naštetiti kvaliteti vina. Takođe, ni frižider nije dobro mesto za čuvanje vina jer je previše hladan. Stoga, najbolje je čuvati vino na hladnom i tamnom mestu negde u kući, odnosno podrumu.
8. SAD su gotovo uništile evropske vinograde
Godine 1870. SAD su, ne znajući, prenele filokseru (opasnu bolest vinove loze) u Evropu, što je praktično uništilo sve evropske vinograde. Kao posledica, skoro svi evropski vinogradi su morali biti ponovo posađeni, loznim kalemovima koji su kalemljeni na američku podlogu koja je otporna na filokseru.
9. Pojedine etikete za vino radili su najpoznatiji svetski umetnici
Godine 1945, Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom umetničkih etiketa, unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu. Ti umetnici su bili i Šagal, Pikaso, Miro i Vorhol. 1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena praznom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana gola mlada žena na etiketi vređala je političku korektnost).
10. Za prednosti orezivanja vinove loze zaslužan je magarac
Da se kvalitet grožđa povećava ako orežemo lozu otkrio je u IV veku biskup od Tursa. Njegov magarac je, ostavljen bez nadzora, pojeo deo vinograda. Vinova loza je proizvela kvalitetnije grožđe. Posle njegove smrti, biskup je nazvan Sveti Martin i postao je zaštitnik pijanaca.
Preuzmite android aplikaciju.
