Poslednjih nekoliko godina u zapadnim zemljama došlo je do uspona jedne kulture koja predstavlja udarnu pesnicu globalne levice.
U samoj osnovi te kulture nalazi se identitetski inženjering, koji prema zastupnicima te ideologije predstavlja fluidnu i promenljivu kategoriju. U tom smislu, u njihovom primarnom fokusu nalazi se čovekova pol, odnosno rod i seksualnost.
Svaki pojedinac danas može da se identifikuje kao žena, sutra kao muškarac, prekosutra kao mačka, zmaj ili pokemon.
Takvih slučajeva ima mnogo i postaju sve učestalija pojava. Prema njihovom mišljenju, bez ikakve ironije, za sada postoji 83 različita rodna identiteta. U vreme klasične levice predmet relativizacije se svodio mahom na klase i nacije, dok se danas od strane nove globalne levice relativizuje apsolutno sve što postoji na planeti. Zbog takve relativizacije, u društvima gde je ova totalitarna idelogija zastupljena, dolazi do udara na temelje i vrednosti na kojima je svet počivao vekovima i što niko, ma u kojoj istorijskoj epohi, nije dovodio u pitanje. U poslednje vreme okakav narativ počeo je da se javlja i u našem levoliberalnom mejnstrimu.
Apostoli “woke” kulture već nekoliko meseci nemilosrdno napadaju srpsko društvo i Srpsku Pravoslavnu Crkvu kao čuvara njegovog identiteta.
Udar na SPC naročito dolazi iz radikalno feminističkih krugova, odakle se upućuju najgnusnije uvrede ka patrijarhu, te isti konstantno biva optuživan za mizoginiju. Međutim, prvi koji je stao u zaštitu žena i izašao u javnost sa brojkom ubijenih žena, osudivši nasilje nad ženama, je niko drugi nego patrijarh srpski gospodin Porfirije.
„Nezamislivo je i bolno nasilje nad ženama, a činjenica je da su muškarci – kukavice i slabići – samo u poslednje dve godine u Srbiji ubili više od 40 žena, a za poslednjih 10 godina oko 300. Kakvi smo mi to ljudi kada nam supruge beže iz doma u sigurne kuće. Koliko sigurnih kuća treba da sagradimo da bi bilo manje zlostavljenih i ubijenih žena?“
Nažalost, zbog današnjih aktivnosti radikalnih feministiknja najviše ispaštaju žene.
Počevši od besmislenog nametanja novogovora kojim se na uštrb nekakve izvitoperene ideologije sakati srpski jezik. Voleo bih da mi neko objasni na koji način će putem neispravnih lingvističkih izmena određenih imenica za profesiju, na način da im se pripisuju rodne odrednice, doći do poboljšanja položaja žena u društvu? Da im neće biti veće plate od toga? Ili, da se neće možda prestati sa diskriminacijom žena koje rade kao preduzetnici? Da li uopšte danas neko zna da mame preduzetnice nemaju ista prava kao zaposlene porodilje? Da im se, dok su na porodiljskom bolovanju, ne uplaćuju doprinosi, da im ne ide radni staž, da ako odu na trudničko ne primaju punu naknadu za odsustvo? Nijedna radikalno feministička NVO za sve ove godine njihovog delovanja nije se založila za izmene zakona koje bi zaista popravile položaj svih žena, naročito majki. Njih majčinstvo ne zanima, štaviše, one se protiv majčinstva bore, obeshrabruju žene da rađaju. Zapravo, u globalu, obeshrabruju žene da budu žene.
Setimo se samo kako su feministkinje napale predsednika Srbije kada je najavio da će Srbija uvesti populacione mere koje će stimulisati bračne parove da imaju decu, s ciljem povećanja nataliteta.
Upravo te mere daju rezultate, jer Srbija danas beleži rekorde po broju novorođene dece. Diskriminatorni odnos feministkinja prema ženama naročito je vidljiv u njihovom odnosu prema LGBT+ zajednici, odnosno muškarcima koje se identifikuju kao žene, tzv. tranvestitima.
Od toga da sve žene imaju jednaka prava prilikom ostvarivanja majčinstva, feministkinjama je važnije da „trans žene“ budu u svemu izjednačene sa biološkim ženama. Tako im recimo ne smeta kada biološki muškarci koji se identifikuju kao žene dominiraju nad biološkim ženama u svim sportovima. Upravo, prve i najveće žrtve „transdženderizma“ su biološke žene koje ispaštaju na svim poljima jer ih zbog fizičke nadmoći ili zbog politike inkluzivnosti pobeđuju „trans žene“ odnosno biološki muškarci.
U ovom apsurdu „woke” ludila sve granice su pređene pre samo nekoliko dana kada je Srbiju potreslo strašno ubistvo jedne trans osobe.
Istog trena, za to ubistvo okrivljeno je srpsko društvo i njegove tradiocionalne vrednosti. Radikalne feministkinje i LGBT+ zajednica su brže bolje izašli sa ocenom da se radi o femicidu. Profesionalni LGBT aktivista Goran Miletić je na društvenoj mreži Tviter napisao kako je reč o zločinu iz mržnje koji je deo tradiocionalnih vrednosti i da se upravo zbog toga oni bore za održavanje „Parada ponosa“. Ovo je možda i najmonstruozniji konstrukt u celom slučaju. Prvo, ne može da se radi o femicidu jer nije ubijena žena, već muškarac. Drugo, ubica je pripadnik LGBT zajednice. Samim tim, njihov istopolni odnos je sve samo ne tradiocionalan. Kao sve druge tragedije i ova tragedija je iskorišćena u ideološke i političke svrhe. U tragičnoj sudbini nesrećnog mladića brojni „woke” aktivisti su našli opravdanje za svoje aktivnosti.
U nekom narednom periodu morali bi da obratimo više pažnje na ono što manifestuje “woke” kultura. Ukoliko želimo da sprečimo da se sutra probudimo u Orvelovoj „1984.“. Posmatrajući zemlje Zapada, njihovo društvo je gotovo stoprocentno orvelizovano. Nadamo se da tako nešto neće zadesiti i Srbiju.
Autor: Aleksa Tojčić
Stavovi izneti u ovom tekstu su autorovi i moguće je da isti ne predstavljaju stavove naše redakcije.
Aleksa Tojčić: Da li je u Srbiji na delu pokušaj obojene revolucije?
Preuzmite android aplikaciju.
