Изасланик председника Србије и саветник председника за регионлна питања Милош Вучевић рекао је синоћ, на отварању манифестације “Дани Српске у Србији” да су слога и саборности од српског постања до данас били кључни за српски народ и државни опстанак.
Он је рекао да се обично када је овај празник говори о данима Српске у Србији и односима Србије и Српске, али је додао да ће говорити о српским дилемама и питањима, путевима и стрампутицама, одликама и одлукама пре више година и деценија, који се и данас рефлектују на нашу садашњост, а и креирају нашу будућност.
“Свети Сава, као школска слава у Срба, званично установљена 2. јануара 1840. године у Крагујевцу. У одлуци тадашњег Министарства просвете стајало је да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се најсвечаније прославља. Ова одлука беше лепо и једнодушно прихваћена од Срба са свих страна, па тако руководство Матице српске 1842. године проглашава Светог Саву за патрона ове најстарије научне просветне установе у модерној српској историји. Хронике бележе да се ова слава славила званично у Сремској Митровици и Шибенику од 1846. године, у Котору и Сент Андреји од 1849. године, у Новом Саду од 1854. године”, рекао је он.
Како је навео од времена кнеза Данила, неки извори бележе од 1856. године, да се ова слава слави као школска слава званично у Црној Гори.
“Циљ овог празновања је био да се из живота и рада највећег нашег просветитеља генерације деце уче усвајају моралне врлине које су спасоносне у сва времена и пре свега насушно потребне целом нашем народу. Да се његовим животом и радом поучимо и водимо. У том духу беху неговане генерације више од 100 година”, рекао је Вучевић.
Подсетио је да је јануара 1945. године десила последња прослава Савиндана у Београду, у још неослобођеној држави.
“Док је рат трајао великом жестином и док је још увек било прерано да нова власт покаже право лице, у присуству партијских комесара и под будним опартијских тела, одржана је последња манифестација ове школске славе, пре њене коначне забране и покушаја увођења забране Србима на прослављање и поштовање Светог Саве”, рекао је Вучевић.
Додао је да су јануара 1946. године забрањени свештеници и сечење колача у школама, а Светог Саву као школског заштитника и патрона убрзо су заменили хероји револуције и остали истакнути из Комунистичке партије Југославије.
“Не можемо рећи да је остао наследник првог српског просветитеља и узор генерацијама. Од тада па све до 1990. године, Свети Сава је био протеран из нашег образовног система, а моралне вертикале деца су усвајала од Ђура Салаја и њему сличних. За тих 45 година убедљиво је доказано правило- да што се грбо роди, време не исправи. Одређено од духа и суштине хришћанства и светосавља, дуго смо тумарали, а многи и данас тумарају, у нади да ће нас спасити неки нови светови, да је време да се успостави поново дан младости, пионирски дух и дух радних акција. Као и да могу да у суштини православни и словенски народ, какав је српски, устоји у југословенски, антиправославно, екстремно секуларно и у крајњој линији антисрпски”, рекао је он.
Како је навео, највећу бол по националност задавало је то што је тај удар и тај покушај ишао у великој мери из нашег народа, а понешто и из неких других комшијских.
“То би могао бити, а по мени и јесте, један од разлога зашто се само један број наших људи сети значаја српске уједињености и саборности у тешким тренуцима, док други на то и не помишљају, угледајући се на друга Салаја и друге другове. Тај фактор слоге и саборности од нашег постања до данас био је кључан у нашем народном и државном опстанку”, рекао је он.
Додао је да је Србија увек била и јесте народна држава.
“Она није творевина елита, интелектуалних кругова, црвене или било које друге буржоазије и поштене интелигенције, него ођек душе српског сељака и радника, који је крв и зној угинуо за то своје парче слободе под овим небеским сводом, како би имао онај простор где га нико неће клати и убијати само зато што је Србин. Они који нису схватили да је чин највећег интелектуалног и моралног домашаја да радите и живите као частан син своје отаџбине, постали су набусити и сити, бесни и увређени, презриви према шајкачи и опанку, према икони и на крају према Светом Сави”, рекао је Вучевић.
Додао је да је управо Свети Сава својим животом, целом нашем народу показао пут љубави и народног јединства кад је над моштима Светог Симеона, помирио до крви завађену браћу Стефана и Вукана и окончао грађански рат у Србији.
“Овај се догађај збио у Светој Студеници давне 1208. године, оставивши нам поуку саборности коју су креатори нашег образовног система за дуги низ деценија сматрали небитном епизодом. Та поука хришћанске љубави, мира и братства, као да нам се поновно десила 2026. године, када је у доба наше друга велика светиња походила ове земље и просторе. Часни појас Пресвете Богородице озарио је Србију, а више од милион верника приклонило је своју главу овој светињи са надом и молитвама за мир, здравље, слогу и спасење”, нагласио је он.
Како каже, тако смо се још једном окупили и сабрали над светињом и чудом као народ.
“Има и оних који се том догађају нису радовали и тај догађај још једном потврђује да сви они који рачуницу праве без Бога и контра Бога на крају губе и бивају поражени”, рекао је он.
Вучевић је истакао да на тим поукама, треба да се уздижемо, то треба да сведочи односима Србије и Српске и да творимо једно и једнодушно уверење о јединству и слози, као спасу и утехи.
“Србију са нашим распетим Косовом и Метохијом и бастионом српства, Републиком Српском, која је плод љубави и борбе нашег народа за голо преживљавање, равноправност и слободу, нека Господ својом моћном десницом заштити у све векове и векова”, истакао је Вучевић.
Манифестација “Дани Српске у Србији” одржава се већ четрнаест година, негујући и додатно јачајући везе Републике Српске и Србије и доприносећи укупној сарадњи, као и очувању српског националног идентитета, језика, писма, православне вере, културе и традиције.
Вучић: Мој избор је да у кампањи учествујем као обичан човек, опозиција бира свој пут
Преузмите андроид апликацију.
