Premijer Srbije Miloš Vučević otvorio je večeras izložbu „Čuvajte (mi) Jugoslaviju“ u Muzeju Jugoslavije, povodom 90 godina od atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića.
Multimedijalnu postavku o ubistvu kralja Jugoslavije Aleksandra i u Marseju 9. oktobra 1934. godine organizovao je Muzej Jugoslavije na inicijativu Ministarstva kulture, pod pokroviteljstvom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
U svom obraćanju, Vučević je primetio da je kralj Aleksandar van svake sumnje vladar o koga smo se kao narod i država ogrešili u 20. veku.
„Ako je neko bio surovo brisan komunističkom gumicom onda je to bio Aleksandar, više nego ijedan srpski kralj ili knez“, naglasio je Vučević.
Napomenuvši da je potiran naš deo istorije od 1912. do 1941. godine, Vučević je dodao da su komunisti „ispirali mozak, dušu i srce pokušavajući da naprave vakum i ospore našu državnost i oslobodilački duh“.
„Zato je Aleksandar morao biti poništen i morao da doživi teže ubistvo zaborava“, ocenio je srpski premijer, dodavši da je „viteški kralj ubijen zločinačkom rukom nacizma i fašizma“.
„Muzej Jugoslavije je pravo mesto za ovu izložbu, jer šta god mislili o ideji Jugoslavije, a dva puta je doživela neuspeh, deo je naše istorije 20. veka“, primetio je premijer.
Podsetivši da kralja Aleksandra osuđuju da je osnivanjem Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije 1918. godine izdao srpske interese, Vučević je podsetio da je „napravio najveću državu posle cara Dušana“.
„Večna slava i hvalu viteškom kralju, ujedinitelju, osvetniku Kosova, hrabrom vojskovođi i mudrom vladaru“, zaključio je Vučević.
Ministar kulture Nikola Selaković je podsetio da su kralja Aleksandra „usmrtili fašistički hici“, i da je reč o „ličnosti u koju su ispaljivani hici različitiih ideologija, politika i ljudi“.
Prema njegovim rečima, izložba predstavlja „prestanak pucanja, a onda vađenje svakog od kuršima – i njihove analize“.
„Kralja su podjednako napadali oni koji su rušili zemlji, koji su je okupirali, i koji su je posle rat krojili po svojoj ideološkoj volji“, rekao je Selaković.
Primetivši da je „ovo prva izložba Muzeja Jugoslavije posvećena kralju Aleksandru nakon 1945. godine“, Selaković je dodao da to „govori koliko njegovu ličnost nismo bili u stanju kao narod, društvo i država da razumemo“.
„Uveren sam da ovom izložbom počinjemo da skidamo veo zaborava, koji nam je davao pogrešnu sliku o najvećem srpskom vojskovođi 20. veka kralju Aleksandru“, rekao je Selaković.
Direktorka Muzeja Jugoslavije Neda Knežević je istakla da je Aleksandar bio „monarh koji je težio jedinstvu naroda i verovao je u zajedničku budućnost“.
„Rečenica koja mu se pripisuje kao poslednja, postala je više od oproštajnih reči – mit, poziv na jedinstvo i debatu šta je Jugoslavija zaista značila“, navela je Knežević.
Prema njenim rečima, kroz izložbu su pokušali da pokažu kako je sećanje na kralja trebalo da jača odbrabenu snagu zemlje i emocije, kao i različite perspektive sećanja.
Knežević je istakla da je izložba „poziv svima nama da tragamo za jedinstvom u različitostima“.
Među prisutnima su bili ministri informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, spoljnih poslova Marko Đurić, zaštite životne sredine Irena Vujović, odbrane Bratislav Gašić, prinčevi Aleksandar i Filip Karađorđević, predstavnici vojske, i brojne druge ličnosti iz javnog i političkog života.
Autori izložbe „Čuvajte (mi) Jugoslaviju“ su Veselinka Kastratović Ristić, Biljana Crvenković, Aleksandra Momčilović Jovanović i Radovan Cukić, a izložba je za posetioce otvorena od sutra do 31. marta 2025. godine.
Izložba pokazuje, između ostalog, uniformu u kojoj je kralj ubijen, par farova vozila u kome se nalazio, slike, dokumenta, fotografije, slikarske portrete kao i brojne biste kralja.
U svom obraćanju u ime autorskog tima, Cukić je istakao da se „Čuvajte (mi) Jugoslaviju“ „više bavi kulturom sećanja, nego političkom istorijom“, a rezultat je izložba koja pruža drugačiji pogled na na poslednji period postojanja kraljevine Jugoslavije.
Cukić je dodao da izložba pruža uvid „kako je kreirana kultura pamćenja oko jednog vladara, kakvu ulogu su imale elitna i narodna kultura“, uz podršku svakodnevne politike.
Kastratović Ristić je rekla Tanjugu da se „prvi put radi ovaka izložba“ posvećena atentatu na kralja Aleksandra, i da će posetioci moći da vide, između ostalog, njegove posmrtne maske izrađene posle ubistva.
Prema njenim rečima, tu su i skulpture kralja rađene u Francuskoj, delovi njegovih spomenika koji su građeni posle 1934. godine, ali su srušeni tokom ili posle Drugog svetskog rata, ali i narodno stvaralaštvo nastalo povodom atentata, poput vezova ili epskih pesama.
Kastratović Ristić je rekla da su se kao naziv izložbe prirodno nametnule zvanično poslednje reči kralja: „Čuvajte mi Jugoslaviju“, koje su se do 1941. godine stalno ponavljale u svim situacijama kada se pominjao Aleksandar.
Prema njenim rečima, tema atentata na kralja je malo obrađivana u našoj istoriografiji, a zahvaljujući kolegama iz domaćih i regionalnih muzeja i arhiva su „nabavili popriličan broj eksponata i ogroman broj dokumenata“.
Napomenuvši da posetioci neće mnogo saznati o ličnosti kralja Aleksandra na izložbi koja počinje sa njegovim ubistvom, Kastratović Ristić je dodala da će „shvatii u kakvoj situaciji je bila Jugoslavija u predratnim vremenima, i koliko je njegovo ime pominjano kao kohezivni element“.
Na otvaranju izložbe posetioci su mogli čuti kompoziciju „Čuvajte mi Jugoslaciju u savremenom aranžmanu i izvođenju pijanistkinje Katarine Ranković.
Vučić: Imamo samo srpsku stolicu i za drugu nismo zainteresovani
Preuzmite android aplikaciju.
