Premijer Miloš Vučević izjavio je danas da je Mojkovačka bitka jedan od najvažnijih istorijskih događaja u slavnoj istoriji Crne Gore, ali i srpskog naroda uopšte, dodajući da je to događaj, koji najdoslednije oslikava rodoljubivu i političku svest naroda koji živi ovde.
„Žrtva Mojkovačkih junaka nije bila bitna samo za Crnu Goru već i za čitav Balkan, jer bez nje ne bi bilo Solunskog fronta i bez nje ne bi bilo slobode koja je stigla sa pobedonosnom srpskom vojskom 1918. godine“, istakao je Vučević na svečanoj sednici Skupštine opštine Mojkovac povodom Dana opštine.
On je naveo da je prošlo 109 godina od znamenitog boja na Mojkovcu, kada je u žaru borbe na Badnji dan, začeta iskra slobode.
„Ta iskra će se 1918. godine preobraziti u oganj pobede, koji će nezaustavljivo rušiti carstva i vojske i tako srpskom narodu doneti dugo snevanu slobodu i ujedinjenje“, rekao je Vučević.
Kako je dodao, ove moćne planine, ne donose samo pouku o podvigu ratnih heroja koji su branili čast i ugroženu slobodu već nam suštinski govori istinu o generaciji pred koju je bilo postavljeno ogromno iskušenje, a to iskušenje su prevazišli sa čvrstom verom u Boga kao i čvrstim ubeđenjem o neizbežnosti pobede dobra nad zlom.
„To je generacija koja se borila za slobodu sanjajući san da je poslednja koja se na ovu besprimernu žrtvu rešila. Bez obzira koliko je zlo bilo moćno, sinovi planina i gora nisu pognuli glave već su gotovo goloruki krenuli u boj za zaštitu svog roda i svoje vere“, rekao je Vučević.
Prema njegovim rečima, tada smo na delu mogli da vidimo kako jedan narod živi jevanđeljsku pouku koja nas uči da „od ove ljubavi niko veće nema, da ko dušu svoju položi za prijatelje svoje“.
Premijer je podsetio da je srpska Vrhovna komanda u bezizlaznom stanju odlučila 25. novembra 1915. godine da otpočne povlačenje sa prostora Kosova i Metohije preko Crne Gore i Albanije na albansko primorje.
“U situaciji združene ofanzive Austro-Ugarske, Nemačke i Bugarske drugog pravca nije bilo. Jedini čuvari boka izranjavane, gladne i iscrpljene srpske vojske bila je Sandžačka vojska legendarnog serdara Janka Vukotića. Uloga crnogorskih trupa bila je ključna za odbijanje neprijateljske ofanzive iz Hercegovine, Sandžaka i Boke Kotorske tokom njenog povlačanje krajem 1915. godine“, naveo je Vučević.
Kako je dodao, od početka Velikog rata, saradnja između Srbije i Crne Gore, uprkos rivalstvu dinastija Karađorđevića i Petrovića-Njegoša, odvijala se u skladu sa željama naroda.
„Odmah po otpočinjanju ratnih dejstava, Crnogorska narodna skupština je 1. avgusta 1914. odlučila da se Crna Gora pridruži ratu protiv Austrougarske, solidarno deleći sudbinu bratske Srbije. Pet dana kasnije, kralj Nikola I pozvao je narod u ‘sveti boj za slobodu srpstva i jugoslovenstva’. Iako je bila velika oskudica, Crnogorska vlada je naredila podelu preostalih zaliha hrane sa srpskim trupama. Samo taj čin bi bio dovoljan da ga se večno sećamo sa ponosom i zahvalnošću”, rekao je Vučević.
Kako je dodao, kada je neprijatelj ugrozio položaje na Tari, Vrhovna komanda naredila je Sandžačkoj vojsci da brani te položaje po svaku cenu kako bi omogućila povlačenje srpske armije.
“Krajem decembra, u prvim sukobima sa 62. austrougarskom divizijom, crnogorske trupe osujetile su plan neprijatelja da zauzme Mojkovačke položaje. Sandžačka vojska, sa oko 16.000 vojnika raspoređenih na frontu od 500 kilometara između Čakora i ušća Pive, čekala je novu ofanzivu, koja je započela 5. januara 1916“, rekao je premijer.
Naveo je da je ova bitka bila deo šireg Austro-ugarskog ratnog plana pokoravanja Crne Gore i prodora prema Albaniji kako bi se uništila povlačuća srpska vojska.
„Trupe crno-žute monarhije, tri puta brojnije i daleko bolje opremljene, pokrenule su opšti napad 6. i 7. januara 1916. godine. Crnogorske trupe su nemerljivim junaštvom uspele da odbrane svoje položaje, a austrougarski komandanti su na kraju morali da priznaju ogromne gubitke bez ikakvog uspeha u smislu prodora na slobodnu teritoriju. Sandžačka vojska izgubila je 4000 svojih sokolova što znači svakog četvrtog“, rekao je Vučević.
Prema njegovim rečima, uprkos tromesečnom iscrpljivanju, Sandžačka vojska pod komandom serdara Janka Vukotića pokazala je hrabrost i sposobnost, ostvarivši pobedu nad brojčano i tehnički nadmoćnijim protivnikom.
“Ova pobeda je bila spasonosna i sudbonosna za istoriju čitavog srpskog naroda. Kao što ne može da se sakrije grad na gori, tako ne može ni da se sakrije zašto su se borili ovi junaci. To je bila borba za rod, čast i slobodu”, rekao je Vučević.
Vučević je kazao da je kao predsednik vlade došao da se još jedanput poklonim senima besmrtnih sokolova Mojkovačke bitke.
“Došao sam da prenesem bratske pozdrave i poštovanje i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. I došao sam da zajedno kao braća budemo danas ovde u Mojkovcu na prvi dan Božića i da se pomolimo Bogu za Srbiju i za Crnu Goru”, rekao je Vučević.
Vučević je zaključio da buduća pokolenja treba da pamte žrtvu junaka.
“Neka je večna slava junacima sa Mojkovca a neka buduća pokolenja pamte njihovu žrtvu kako bismo mi danas i naši potomci živeli u slobodi”, poručio je Vučević.
Mali: Cilj da prosečna plata u decembru 2025. dostigne 1.000 evra
Preuzmite android aplikaciju.
