Na današnji dan 2007. godine umro je srpski pesnik i akademik Stevan Raičković.
Studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, a već sa 17 godina počeo je da objavljuje poeziju u „Književnosti“, „Mladosti“, „Književnim novinama“ i „Politici“.
Bio je saradnik Literarne redakcije Radio Beograda i urednik u Izdavačkom preduzeću „Prosveta“.
Objavio je dvadesetak zbirki pesama i nekoliko knjiga eseja. Prvu zbirku „Detinjstvo“ objavio je 1950.
Prevodio je rusku poeziju i to Anu Ahmatovu, Marinu Cvetajevu, Josifa Brodskog, kao i Borisa Pasternaka, ali i Šekspirove sonete i Frančeska Petrarku („Deset ljubavnih soneta“).
Raičkovićeva poezija objavljivana je na ruskom, poljskom, češkom, slovačkom, mađarskom, bugarskom, rusinskom, albanskom, slovenačkom i makedonskom jeziku.
Dobitnik je najznačajnijih pesničkih nagrada – Zmajeve, Zmajevih dečjih igara, „Neven“, Njegoševe, Dučićeve,“Branko Miljković“, „Ljubiša Jocić“, „Goranov venac“, nagrade za prevodilaštvo „Miloš N. Đurić“, kao i Sedmojulske nagrade i nagrade grada Beograda (Oktobarska).
Preuzmite android aplikaciju.
