На данашњи дан 2007. године умро је српски песник и академик Стеван Раичковић.
Студирао је на Филолошком факултету у Београду, а већ са 17 година почео је да објављује поезију у „Књижевности“, „Младости“, „Књижевним новинама“ и „Политици“.
Био је сарадник Литерарне редакције Радио Београда и уредник у Издавачком предузећу „Просвета“.
Објавио је двадесетак збирки песама и неколико књига есеја. Прву збирку „Детињство“ објавио је 1950.
Преводио је руску поезију и то Ану Ахматову, Марину Цветајеву, Јосифа Бродског, као и Бориса Пастернака, али и Шекспирове сонете и Франческа Петрарку („Десет љубавних сонета“).
Раичковићева поезија објављивана је на руском, пољском, чешком, словачком, мађарском, бугарском, русинском, албанском, словеначком и македонском језику.
Добитник је најзначајнијих песничких награда – Змајеве, Змајевих дечјих игара, „Невен“, Његошеве, Дучићеве,“Бранко Миљковић“, „Љубиша Јоцић“, „Горанов венац“, награде за преводилаштво „Милош Н. Ђурић“, као и Седмојулске награде и награде града Београда (Октобарска).
Преузмите андроид апликацију.
