На данашњи дан 1935. године умро је српски физичар, електроинжењер и проналазач Михајло Пупин, научник светског гласа.
Из родног Идвора у Банату, после школовања у Панчеву и Прагу, отишао је 1874. у САД где је завршио Колумбија универзитет у Њујорку на којем је потом био професор теоријске физике и 40 година председник Института радио-инжењера.
Електрични резонатор помоћу којег је преко истог проводника могућан истовремени пренос вести на различитим таласним дужинама био је први од његових многобројних проналазака.
Највећим открићем – самоиндукционим калемовима („Пупинови калемови“) омогућио је пренос телефонских разговора на велику даљину.
Такође је открио секундарне радијације рендгенских зрака, електромагнетске детекторе, написао је универзитетски уџбеник термодинамике.
За научни рад одликован је 1920. Едисоновом медаљом, а за књигу о свом животу „Иммигрант то Инвентор“, на српски преведену под насловом „Од пашњака до научењака“, 1924. добио је Пулицерову награду.
Његово име носе физичке лабораторије Колумбија универзитета. Пупин је био човек изразитог српског патриотског набоја, помагао је бројне патриотске акције, хумана друштва, и у земљи и у емиграцији.
Као човек изузетног друштвеног угледа а лични пријатељ Вилсона веома је помогао српској влади током првог светског рата и приликом одређивања коначних граница Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Председник Србије: Не морате да ме волите, само погледајте семафор (ВИДЕО)
Преузмите андроид апликацију.
