Док неки људи инвестирају на берзи, други радије бирају класичне аутомобиле и то оне произведени пре више од 30 година. Према речима Матасу Бузелису, стручњаку за аутомобиле у „карВертикалу”, пажљиво одабрани, беспрекорни модели могу повећати вредност неколико пута, чак и након неколико година.
Није, међутим, сваки аутомобил стар 30 година вредна будућа инвестиција. Обим производње, цена и разлози производње могу објаснити зашто се неки аутомобили сматрају правим класицима, а други не. На пример, Форд Сиера био је популаран аутомобил у осамдесетим и деведесетим годинама, али то није модел који би био пожељан међу колекционарима класичних возила. Међутим, другачија је прича са Козворт аутом, појачаном верзијом Форд Сиере, која је била намењена тркању и имала је ограничену производњу.
Мерцедес-Бенц 500СЛ или 600СЛ. Ови роадстери били су врло софистицирани за своје време и често их траже ентузијасти немачких аутомобила. Пежо 205 ГТИ 1.9 – ово је можда и газда спортских хечбек аутомобила. Аутомобил који је веома забаван за вожњу упркос својој конзервативној снази према данашњим стандардима.
Цитроен СМ – чувени Цитроен са примесом Масератија. Веома посебан аутомобил са суспензијом која је софистициранија од оних које се налазе у данашњим луксузним аутомобилима.
Купци класичних аутомобила могу се поделити у две групе – оне који купују и продају аутомобиле ради профита и оне који купују таква возила ради искуства, возећи их само за ексклузивне прилике. Возачи који размишљају о набавци класичног аутомобила често су преварени идејом да ће се и забављати возећи тај одређени аутомобил и затим га продати по високој цени.
Међутим, могу се наћи у ситуацијама где се аутомобил хаба и троши и не задржава своју вредност. Људи који купују аутомобиле као инвестицију не возе их около како би осигурали да остану у врхунском стању и не доживе никакве кварове или несреће. Користе их само за посебне прилике, обично избегавајући екстремне временске услове.
То такође значи да такви аутомобили морају бити смештени у суву, изоловану и температурно регулисану гаражу, што захтева додатну инвестицију.
Западноевропске земље често имају развијенију културу класичних аутомобила, док у источној Европи неки власници не знају какав драгуљ могу имати или која је стварна вредност старог Мерцедеса. Стога, ако возило има високу потражњу, добра је идеја продавати га на западним тржиштима попут Италије, Француске, Немачке, Белгије или Велике Британије.
Иако купци очекују да ће наићи на ретки аутомобил чији власник не разуме његову вредност, шансе за проналажење тако добре трговине су мале. Продавци увек знају шта продају, јер су стални професионалци у послу. Стога су стари и добро очувани аутомобили знатно скупљи када се продају преко дилерских места.
Blumberg: Rusija u maju povećala prihode od nafte za 50 odsto
Преузмите андроид апликацију.
