Ових дана пред градским школама је страховита гужва. Родитељи возе своје малишане. Међутим да ли је то баш мудро?
Ево разлога зашто тврдим да то не би требало да радите:
Основни задатак детињства је да припреми дете за живот. Да бисмо овај циљ остварили, наше дете треба да буде изложено непријатностима. Дакле, кишобран у једној руци, опрема за физичко у другој, торба на леђима, рука згрчена због држања кишобрана и 15 минута хода иделна су прилика да дете увежбава одговор на непријатне ситуације и изграђује своје капацитете за њих. Мудар родитељ зна да живот детета не треба да буде диван, већ реалан, јер ни будућност која га чека неће бити дивна, већ разнолика, често истовремено и врло захтевна и врло лепа.
Све проблеме које дете може да реши само, треба самостално и да решава, не зато што је родитељима тако лакше, већ зато што је то корисно за дете! Када може само о себи да брине, оно о себи мисли као о вредном и способном бићу.
Незаштићена деца имају много већу шансу да се једног дана осете снажнима, независнима и спремним за разне изазове које има живот понуди.
Зато што то развија и одговорност! Тако ће дете научити да само понесе кишобран, да обује добру обућу кад пада киша и слично. Знам, ви мислите, ваше неће, ићи ће мокро цео дан. Вероватно и хоће првих два пута, а после тога ће почети да мисли тј. биће одговорно за себе. Тако се развија одговорност. Док су мама и тата одговорни за мене, ја не морам тиме да се бавим, па ни нећу.
Зато што тиме и ми показујемо да о свом детету мислимо као о способном бићу , а то је важно јер начин на који ми мислимо о њему и начин на који са њим разговарамо, ускоро постаје дететов унутрашњи глас.
Зато што дете тако учимо здравим животним начелима. У многим земљама однос према метеоролошким појавама постављен је знатно другачије. Нпр. када пада киша на северу Европе, бициклисти масовно возе, само просто набаце кабаницу и све наставља да се одвија несметано, док код нас постоји шала, која важи барем за Новосађане, да се они брину да ће се отопити, па гужва у саобраћају у нашем граду тих дана постаје несносна.
Зато што ће тако дете имати прилику да доживи и заволи кишу! Ако ми у киши видимо само временску непогоду од које децу треба склањати, како ће дете у њој пронаћи лепоту? А већини деце, када буду у ситуацији да су на киши, зна да буде ванредно забавно. Само када бисмо их пустили!
И за крај, немојте да бринете да ли ће други помислити да сте неодговорни кад виде вашу децу ,,како се муче сама по киши“. То су само њихове заблуде. Не дозволите да вам страх од коментара буде важнији од жеље да од свог детета направите способног човека.
Ако будете поступали као већина и резултати ће вам бити такви. Већина греши, не морате са њима!
Promocija knjige “Volim što sam rodila baš tebe, baš takvu, takvog” (VIDEO)
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Преузмите андроид апликацију.
