Kupovna moć praktično u svim evropskim zemljama smanjuje iz meseca u mesec, piše američki list „Volstrit džornal”.
Prosečna zemlja Evropske unije siromašnija je po glavi stanovnika od svake američke države osim Ajdaha i Misisipija, navodi se u izveštaju Evropskog centra za međunarodnu političku ekonomiju, nezavisnog istraživačkog centra sa sedištem u Briselu.
Ako se ovakvi trendovi nastave, do 2035. godine ekonomski jaz i razlike u društvenom bogatstvu po glavi stanovnika SAD i EU biće jednako velik kao onaj između Japana i Ekvadora danas, navodi se u ovom izveštaju.
Život na kontinentu kojem su stranci dugo zavideli zbog njegove umetnosti „de vivre” ubrzano gubi svoj sjaj dok Evropljani svakodnevno gledaju kako se njihova kupovna moć topi.
Francuzi jedu manje delikatesa, a uz to piju manje crnog vina, Španci štede na maslinovom ulju, Finci pale saune u vetrovitim danima kada je struja jeftinija.
U Nemačkoj je potrošnja mesa i mleka pala na najniži nivo u poslednje tri decenije, a tržište organske hrane, koje je donedavno bilo u meteorskom usponu, sada je u jednakom meteorskom padu.
U Italiji se sazivaju krizni sastanci zbog cena testenina koje su porasle duplo više od inflacije. U različitim zemljama ima na stotine sličnih primera, a zbog pada potrošnje Evropa je početkom godine zapala u recesiju.
Sadašnje stanje u kome se Evropa nalazi nije se desilo preko noći. Njeno stanovništvo je sve starije, a osim toga Evropljani preferiraju sve više slobodnog vremena i kraću radnu nedelju, što je godinama usporavalo privredni rast i smanjilo produktivnost.
Potom je došla pandemija koronavirusa a onda i rat u Ukrajini što je na kraju rezultiralo prekidom globalnih lanaca snabdevanja i naglim porastom cena energije i hrane.
Da bi sačuvali socijalni mir i radna mesta evropske vlade su se opredelile za subvencije poslodavcima što je još više pogoršalo problem. Cene u prodavnicama su porasle a potrošači su još više osiromašili.
Visoki troškovi energije i ogromna inflacija kakva nije viđena od 1970-ih smanjuju konkurentnost evropskih proizvođača na međunarodnim tržištima i narušavaju nekada harmonične radne odnose na kontinentu. Sa usporavanjem globalne trgovine, zavisnost Evrope od izvoza, koji čini polovinu BDP-a postaje njena slabost.
S druge strane u Sjedinjenim Državama izvoz čini samo 10 odsto BDP-a.
Preuzmite android aplikaciju.
