Куповна моћ практично у свим европским земљама смањује из месеца у месец, пише амерички лист „Волстрит џорнал”.
Просечна земља Европске уније сиромашнија је по глави становника од сваке америчке државе осим Ајдаха и Мисисипија, наводи се у извештају Европског центра за међународну политичку економију, независног истраживачког центра са седиштем у Бриселу.
Ако се овакви трендови наставе, до 2035. године економски јаз и разлике у друштвеном богатству по глави становника САД и ЕУ биће једнако велик као онај између Јапана и Еквадора данас, наводи се у овом извештају.
Живот на континенту којем су странци дуго завидели због његове уметности „де вивре” убрзано губи свој сјај док Европљани свакодневно гледају како се њихова куповна моћ топи.
Французи једу мање деликатеса, а уз то пију мање црног вина, Шпанци штеде на маслиновом уљу, Финци пале сауне у ветровитим данима када је струја јефтинија.
У Немачкој је потрошња меса и млека пала на најнижи ниво у последње три деценије, а тржиште органске хране, које је донедавно било у метеорском успону, сада је у једнаком метеорском паду.
У Италији се сазивају кризни састанци због цена тестенина које су порасле дупло више од инфлације. У различитим земљама има на стотине сличних примера, а због пада потрошње Европа је почетком године запала у рецесију.
Садашње стање у коме се Европа налази није се десило преко ноћи. Њено становништво је све старије, а осим тога Европљани преферирају све више слободног времена и краћу радну недељу, што је годинама успоравало привредни раст и смањило продуктивност.
Потом је дошла пандемија коронавируса а онда и рат у Украјини што је на крају резултирало прекидом глобалних ланаца снабдевања и наглим порастом цена енергије и хране.
Да би сачували социјални мир и радна места европске владе су се определиле за субвенције послодавцима што је још више погоршало проблем. Цене у продавницама су порасле а потрошачи су још више осиромашили.
Високи трошкови енергије и огромна инфлација каква није виђена од 1970-их смањују конкурентност европских произвођача на међународним тржиштима и нарушавају некада хармоничне радне односе на континенту. Са успоравањем глобалне трговине, зависност Европе од извоза, који чини половину БДП-а постаје њена слабост.
С друге стране у Сједињеним Државама извоз чини само 10 одсто БДП-а.
Преузмите андроид апликацију.
