Niske padavine u zimskom periodu doprinele su tome da Dunav, koji je važna plovna trgovinska ruta, tokom cele godine bude u niskom i srednjem vodostaju. Na plovnom putu kroz Srbiju postoje dva ograničenja koja se odnose na dubinu gaza i većih problema za sada nema. I druge evropske reke takođe i kao važni ekosistemi trpe suše pa je vode sve manje, a zagrevanje je iznad proseka.
Zbog niskog vodostaja na toku Dunava kroz Srbiju samo je na dva mesta ograničena plovidba u pogledu dubine gaza i to na 2,2, metra. Peščani sprud kod Apatina koji se proteže dužinom od pet kilometara za sada ne pravi probleme u plovidbi.
Uroš Stojković, kapetan u Lučkoj kapetaniji Apatin: „Do 2010. godine ovde, gde je peščani sprud, prolazili su brodovi, a urađene su velike intervencije i tada je prebačena matica reke Dunav na Hrvatsku stranu, gde imamo dovoljnu dubinu, pa čak trenutno i do četiri metra i širinu plovnog puta do 200 metara. Na sektoru Apatina, od granice sa Mađarskom, pa sve do Vukovara u Hrvatskoj do Mohovskog kanala, mi imamo najmanju dubinu od 2,6 metara i širinu plovnog puta od oko 150 metara“.
Problemi u plovnom saobraćaju očekuju se sve dok ne počnu jesenje kiše, a posledice su uočljive po biljni i životnji svet.
Uroš Stojković, kapetan u Lučkoj kapetaniji Apatin : „U ovim mescima nikada nije bio niži vodostaj. Zbog ovakve situacije manje prolaze brodovi zato što je u gornjem Dunavu i u donjem delu reke postoje ograničenja, jer ne mogu da prolaze kao kroz naš apatinski plovni put. Recimo, kod Apatina bi Dunav trebao da opadne za jedno metar da bi se obustavila plovidba, a nadamo se da do toga neće doći“.
Milan Ćopić, sportski ribolovac: „Sa srpske strane imamo park prirode „Gornje Podunavlje“, a sa hrvatske strane i desne obale „Kopački rit“, a to su plavne zone, gde je mrest ribe, gde su ptičija gnezdilišta i životinje isključivo vezane za vodu. Znači katastrofalno je stanje u poslednjih nekoliko godina zbog toga što nema visokih vodostaja, a pogotovo ova godina“.
U Lučkoj kapetaniji navode da na toku Dunava kod Apatina godišnje prođe blizu 4000 plovila, od kojih su petina turistički brodovi.
U širem smislu, ukoliko bude i dalje opadao vodostaj i dođe do ograničenja plovidbe to može uticati na na to da će brodovi nositi manje tereta, što će usloviti poskupljenja rečnog saobraćaja i zadržavanja transporta više nego što je to uobičajeno, ali tursitička sezona neće biti ugrožena, jer prema rečima kapetana Stojkovića turistički kruzeri imaju niži gaz.
Preuzmite android aplikaciju.
