Све више људи на друштвеним мрежама тражи одговоре на питања о анксиозности, депресији и другим психолошким проблемима. Међутим, ново истраживање упозорава да део најпопуларнијих садржаја на ТикТоку може бити нетачан, поједностављен или чак штетан за кориснике који на основу таквих видеа покушавају сами себи да поставе дијагнозу или пронађу решење за своје тегобе.
Анализа коју је објавио британски The Guardian показала је да више од половине најгледанијих видеа означених хештегом #менталхеалтхтипс садржи нетачне или обмањујуће информације. Новинари су анализирали 100 најпопуларнијих видеа под овим хештегом, а њихов садржај оценили су психијатри, психолози и други стручњаци за ментално здравље.
Од обичних емоција до наводне дијагнозе
Стручњаци упозоравају да многи популарни видео-снимци представљају уобичајене животне емоције као знак озбиљних психичких поремећаја. Према оценама експерата, поједини аутори сугеришу да су умор, повремена туга, мањак енергије или осећај несигурности довољни да особа закључи да болује од депресије или неког другог менталног поремећаја.
Психијатар и бивши британски министар здравља Дан Поултер упозорио је да овакав садржај може да наведе људе да сасвим уобичајене емоције и животне ситуације доживљавају као знак озбиљног психичког поремећаја. То може довести до доношења погрешног закључка о непостојећој болеси, али и умањити озбиљност менталних болести код особа којима је дијагноза заиста постављена.
Савети који нису засновани на научним доказима
Аутори анализе указују и на бројне примере препорука које немају научно утемељење. Међу њима су тврдње да се анксиозност може ублажити једењем поморанџе под тушем или да је довољно 15 минута писања о трауматичном догађају како би особа била „излечена“ за мање од једног сата.
Психотерапеут Амбер Јонстон упозорава да за такве тврдње не постоје научни докази и да самостално враћање трауматичним искуствима, без подршке стручњака, код појединих људи може чак додатно погоршати психичко стање.
Поред тога, стручњаци наводе да се у многим видеима погрешно користе психолошки и терапијски термини, па се сложени међуљудски односи или уобичајени обрасци понашања олако означавају као емоционално злостављање или други озбиљни проблеми.
ТикТок одбацује закључке истраживања
Из компаније ТикТок саопштили су да анализа има методолошка ограничења и да не представља веродостојну процену садржаја на платформи. Како наводе, ТикТок сарађује са Светском здравственом организацијом (WНО) и другим здравственим институцијама на промовисању поузданих информација, као и да уклања већину штетних дезинформација пре него што их корисници пријаве.
Компанија је потврдила да су два видеа наведена у анализи накнадно уклоњена због кршења правила платформе.
Друштвене мреже нису замена за стручну помоћ
Стручњаци наглашавају да друштвене мреже могу допринети већој отворености када је реч о менталном здрављу и помоћи људима да се осећају мање усамљено. Ипак, упозоравају да кратки видео-снимци не могу да замене разговор са психологом или психијатром нити да послуже за постављање дијагнозе.
Уколико симптоми попут дуготрајне туге, анксиозности, несанице или губитка интересовања за свакодневне активности трају недељама и ометају нормално функционисање, савет је да се помоћ потражи од квалификованог стручњака, а не путем садржаја на друштвеним мрежама.
Преузмите андроид апликацију.
