„U svetlu ove zelene nedelje i obeležavanja dva značajna ekološka međunarodna dana (Međunarodnog dana biodiverziteta i Evropskog dana parkova) želeli smo da na primeru vertikalne bašte ukažemo na značaj urbanih zelenih oaza a i biodiverziteta“ – ovako nas je dočekao naš sagovornik Milana Arambašić, član Ekološkog Udruženja „Zeleni Sad“.
Urbani parkovi i bašte su veoma bitna komponenta u urbanističkom planu razvoja grada. Služe za poboljšanje zdravlja građana a i uopšteno životne sredine. Novi Sad krase brojni parkovi, koji ne služe samo za svrhe odmora nego i u rekreativne i edukativne svrhe, gde se održavaju razna sportska takmičenja i organizuju školice u prirodi.
Takođe, neki od njih su spomenici prirode, i u sebi čuvaju veliko bogatstvo biljnih i životinjskih vrsta. Sem velikih parkova, za koje bi trebalo obezbediti veće površine što u gradskim sredima često nije lak zadatak, manje zelene oaze mogu u velikoj meri doprineti održivom razvoju grada.
Neki od načina na koje urbane (vertikalne) bašte pozitivno utiču kako na pojedinca, tako i na održivost grada su:
- Upijaju polutante, između ostalog ugljen dioksid i samim tim smanjuju ugljenični otisak grada.
- Hlade vazduh i umanjuju efekat toplotnog ostrva, u gradskim sredinama koje su pokirvene betonom.
- Predstavljaju mikrostanište raznim vrstama insekata, i na taj način pospešuju biodiverzitet.
- Pospešuju sam izgled kraja, što može pozitivno da utiče ne samo za stanovnike, nego i turiste koji posećuju grad.
- Učestvovanje u baštovanskim aktivnostima ima generalno pozitivan uticaj na fizičko a i mentalno zdravlje.
- Mogu služiti u edukativne svrhe, gde mlađe generacije uče na konkrentom primeru o biodiverzitetu i baštovanstvu.
“Naša vertikalna bašta je postavljena 2018. godine, a svake godine obnavlja se novim sadnicama.
Ove godine prikazuje po spratovima biljke koje su zastupljene u različitim ekosistemima, ili koje imaju različitu ulogu u prirodi. Tako su na prvoj polici biljke koje su prilagođene na sušne uslove, tzv. sukulente. Na drugoj polici su lekovite i aromatične biljke, koje se svakodnevno koriste u ljudskoj upotrebi. Treću policu predstavljaju ukrasne biljke koje krase naše urbane ekosisteme. Četvrta, trave koje se nalaze u stepskim, travnatim ekosistemima, i na petoj polici su biljke iz šumskih ekosistema, koje su naviknute na nešto manje osunčane uslove. Neke od vrsta koje smo sadili, a koje biste i vi mogli saditi na terasi, ili u svojoj vertikalnoj bašti su: lavanda, origano, menta, ruzmarin, hortenzija, ljubičice, sedum, krasula, rododendron, evonimus i akuba.”
Biodiverzitet je esencijalan za naš opstanak i svaki organizam igra veliku ulogu u funkcionisanju ekosistema.
Ne samo to, biodiverzitet je oduvek bio izvor i insipiracija mnogim naučnim i medicinskim otkrićima. Trenutno smo očevici masovnog izumiranja vrsta, gde na nivou svakodnevnice mnoge vrste zauvek nestanu. Na nama je da pomognemo da održavamo taj delikatan balans.
Sve počinje od prepoznavanja individualne i kolektivne odgovornosti, kao i edukacije. Svako od nas bi trebalo da se informiše o ekološkim problemima, i na koji način može da doprinese rešavanju tih problema, npr. podrži institucije, organizacije ili inicijative koje se bave zaštitom životne sredine.
Možete li da pretpostavite koliki procenat Novog Sada je pod zelenom površinom? (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
