„Položi na štednju 50.000 i više evra i dobićeš veću kamatu.” Ovako izgleda reklama kojima jedna velika banka mami štediše i to samo one nove.
Odnosno „proizvod” važi samo za njih, a reč je o godišnjoj kamati od četiri odsto koja, posle odbitka poreza na prihod od kamata, pada na 3,4 procenta. Ono što je interesantno je da još nekoliko najvećih banaka nudi to isto.
Kao da su jedna drugu imitirale i kao da je najnormalnija stvar staviti na štednju 50.000 evra.
Sve banke su ovih dana, oko Svetskog dana štednje 31. oktobra, dale ponude kojima se obraćaju samo štedišama koje polože dodatni novac kod njih. Stare štediše će morati da se zadovolje postojećim kamatama.
Jedna je, na primer, spremila stepenaste ponude pa tako posle depozita od 50.000 evra na bolju kamatu mogu da računaju oni koji stave novih 20.000 ili postojeće štediše koje su sredstva koja već imaju u banci uvećali za 20 odsto. To važi i za ponudu štednje u dinarima.
Za velike, nove štediše na sajtu postoje i reprezentativni primeri. Ko, recimo, na novu štednju položi dva ili šest miliona dinara na period oročenja od šest meseci može da dobije kamatu od četiri i 5,5 odsto koja na ovako velikim iznosima nije zanemarljiva.
Aktuelne ponude banaka na štednju su sve samo ne uniformisane. Nekima su potrebni depoziti, nekima ne. To znači da neke banke štednju uopšte ne primaju, već klijente usmeravaju na svoje investicione fondove.
Neke banke koje su ranijih godina bile agilnije u ponudama sada ih drže i za devize i za dinare na 1,5 ili 1,7 odsto godišnje nesumnjivo time šaljući poruku da im depoziti baš i nisu potrebni.
Iz Narodne banke Srbije (NBS) navode da ukupna štednja stanovništva sada iznosi 15,1 milijardu evra. Najveći deo odnosi se na deviznu štednju koja iznosi 14,1 milijardu evra, dok je dinarska rekordnih 118,4 milijardi dinara.
Dakle, dinarska štednja je premašila protivvrednost od jedne milijarde evra. Dinarska ima rekordan rast tokom 2023. godine i zaključno sa 25. oktobrom rast iznosi 23 odsto ili 22,1 milijardu dinara, dok je devizna štednja u dosadašnjem toku godine povećana 2,9 procenata ili 397,7 miliona evra.
Na našu opasku da su kamate i dalje relativno niske u NBS kažu da se s tim ne slažu. One su, dodaju, u našoj zemlji u znatnoj meri ispratile pooštravanje monetarnih uslova NBS i Evropske centralne banke (ECB), putem povećanja referentnih kamatnih stopa.
Preuzmite android aplikaciju.
