Povećanje minimalne cene rada u 2023. godini, za poslodavce će biti apsorbovano kroz smanjenje izdataka za PIO i povećanje neoporezivog dela dohotka, saopšteno je danas iz Unije poslodavaca Srbije.
Ministarstvo finansija predložilo je da minimalna cena rada u 2023. godini bude povećana za 14,3 odsto, što znači da će minimalna cena rada u 2023. godini biti povećana sa 201,22 dinara na 230,00 dinara po radnom satu.
To znači da će minimalna mesečna zarada za prosečna 174 radna sata sa 35.012.28 dinara biti povećana na 40.020 dinara, navode iz Unije.
Istovremeno, ovo povećanje biće praćeno rasterećenjem privrede kroz povećanje neoporezivog dela zarade sa 19.300 na 21.712 dinara, kao i smanjenjem doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje na teret poslodavca za jedan procenat.
Povećanjem minimalne cene rada za 14,3 odsto ukupni fond plata povećaće se 41 milijardu dinara godišnje (oko 350 miliona evra). Međutim, imajući u vidu kretanja na globalnom tržištu i krizu koja je zahvatila sve nacionalne ekonomije, država Srbije je odlučila da na sebe praktično preuzme teret povećanja minimalne cene rada, a kroz povećanje neoporezivog dela zarade i smanjenjem doprinosa za PIO na teret poslodavca.
Uključujući i umanjenje koje stupa na snagu 1. januara 2023. ukupna opterećenja na zarade smanjena su sa 64 odsto koliko su iznosila u 2017. godini, na 59,4 odsto koliko će biti u 2023. što je za 1,9 procenata manje nego u 2022. godini.
Odluku o visini minimalne cene rada doneće Vlada Srbije do 15. septembra, pošto na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta socijalni partneri nisu postigli saglasnost, navode iz Unije poslodavaca.
“Ovaj predlog predstavlja korak dalje u ojačavanju životnog standarda najugroženijih kategorija zaposlenih ali i pomoć u održavanju poslovanja većeg dela preduzeća, odnosno privrede u celini““, izjavio je predsednik Unije poslodavaca Miloš Nenezić.
On je dodao da u Uniji razumeju zahtev sindikata da minimalna zarada već sada dostigne minimalnu potrošačku korpu, ali i da znaju da se srpska privreda poslednjih godina suočila sa više situacija koje su negativno delovale, počevši od pandemije kovida, preko sukoba u Ukrajini, nedostatka sirovina, gubitaka tržišta i energetske krize.
“Zahvaljujući razumevanju države, koja se odrekla dela svojih prihoda, uz sve ostale mere pomoći koje nama poslodavcima pruža sa ogromnim razumevanjem, dosta lakše prolazimo kroz ova turbulentna vremena. Nadamo se da ćemo i dalje imati puno razumevanje od strane Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića u održavanju i poboljšanju privrednog ambijenta“, dodao je Nenezić.
Preuzmite android aplikaciju.
