Повећање минималне цене рада у 2023. години, за послодавце ће бити апсорбовано кроз смањење издатака за ПИО и повећање неопорезивог дела дохотка, саопштено је данас из Уније послодаваца Србије.
Министарство финансија предложило је да минимална цена рада у 2023. години буде повећана за 14,3 одсто, што значи да ће минимална цена рада у 2023. години бити повећана са 201,22 динара на 230,00 динара по радном сату.
То значи да ће минимална месечна зарада за просечна 174 радна сата са 35.012.28 динара бити повећана на 40.020 динара, наводе из Уније.
Истовремено, ово повећање биће праћено растерећењем привреде кроз повећање неопорезивог дела зараде са 19.300 на 21.712 динара, као и смањењем доприноса за пензијско-инвалидско осигурање на терет послодавца за један проценат.
Повећањем минималне цене рада за 14,3 одсто укупни фонд плата повећаће се 41 милијарду динара годишње (око 350 милиона евра). Међутим, имајући у виду кретања на глобалном тржишту и кризу која је захватила све националне економије, држава Србије је одлучила да на себе практично преузме терет повећања минималне цене рада, а кроз повећање неопорезивог дела зараде и смањењем доприноса за ПИО на терет послодавца.
Укључујући и умањење које ступа на снагу 1. јануара 2023. укупна оптерећења на зараде смањена су са 64 одсто колико су износила у 2017. години, на 59,4 одсто колико ће бити у 2023. што је за 1,9 процената мање него у 2022. години.
Одлуку о висини минималне цене рада донеће Влада Србије до 15. септембра, пошто на данашњој седници Социјално-економског савета социјални партнери нису постигли сагласност, наводе из Уније послодаваца.
“Овај предлог представља корак даље у ојачавању животног стандарда најугроженијих категорија запослених али и помоћ у одржавању пословања већег дела предузећа, односно привреде у целини““, изјавио је председник Уније послодаваца Милош Ненезић.
Он је додао да у Унији разумеју захтев синдиката да минимална зарада већ сада достигне минималну потрошачку корпу, али и да знају да се српска привреда последњих година суочила са више ситуација које су негативно деловале, почевши од пандемије ковида, преко сукоба у Украјини, недостатка сировина, губитака тржишта и енергетске кризе.
“Захваљујући разумевању државе, која се одрекла дела својих прихода, уз све остале мере помоћи које нама послодавцима пружа са огромним разумевањем, доста лакше пролазимо кроз ова турбулентна времена. Надамо се да ћемо и даље имати пуно разумевање од стране Владе Републике Србије и председника Александра Вучића у одржавању и побољшању привредног амбијента“, додао је Ненезић.
Преузмите андроид апликацију.
