Na današnji dan 1854. godine, umro je srpski državnik i pisac prota Mateja Nenadović, vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, tvorac i prvi predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, neke vrste ondašnje vlade.
Sa stricem Jakovom pokrenuo je u valjevskoj i šabačkoj nahiji Prvi srpski ustanak. Komandovao je delom ustaničkih snaga 1806. u boju na Mišaru kod Šapca u kojem su Turci potučeni do nogu.
Kao prvi diplomata obnovljene Srbije putovao je u Petrograd kako bi uspostavio diplomatske odnose s Rusijom i zainteresovao rusku vladu za podršku i pomoć. Posle propasti ustanka 1813. godine, u emigraciji je svim silama nastojao da zainteresuje velike sile za stvar Srbije i prisustvovao je Bečkom kongresu 1815. s punomoćjem srpskih vođa.
Posle Drugog srpskog ustanka postao je valjevski knez, ali je uklonjen zbog nesuglasica s knjazom Milošem.
Obrenovićem, a zbog sukoba s knezom Mihailom 1840. prognan je iz Srbije. Vratio se 1842. kad su Obrenovići oboreni s vlasti i postao je državni savetnik.
Napisao je „Memoare“, jedno od najboljih memoarskih dela srpske književnosti, pune dragocenih podataka o
događajima i ljudima u vreme Prvog srpskog ustanka.
Preuzmite android aplikaciju.
