Jedna od najstarijih ulica, ako ne i najstarija, je ulica Zlatne grede. Nalazi se između Pašićeve i ulice Save Vukovića, u produžetku Grčkoškolske ulice.
U vreme dok je Dunav još duboko zalazio u današnje područje grada, skele i čamci su pristajali na obali koja će se kasnije obrazovati u ulicu Zlatne grede.
Svoj naziv ova ulica duguje činjenici da je nastala na dugačkom delu zemlje – gredi, koja je izdignuta iznad okolnog zemljišta, te je Dunav nije plavio, pa je zato i nazvana zlatnom.
U staro vreme, dok se Novi Sad još zvao Racka varoš, ova ulica je bila jedna od tri koje su tada postojale, ali tada ona nije nikuda dalje vodila, već se završavala na Bari.
Naime, na planu grada iz 1745. godine, može se videti kako je Zlatna greda, na kojoj se ulica nalazi, okružena vodom sa svih strana osim prema Pašićevoj.
Ova bara je kasnije isušena, jer je predstavljala stalanu opasnost i izvor bolesti i zaraze.
Od svog postanka nosila je naziv ulica Zlatne grede (Aranydomb utca), a posle smrti pesnika Jovana Jovanovića Zmaja dobila je njegovo ime. Ono nije menjano ni između dva rata, pa ni za vreme okupacije.
Kada je posle II svetskog rata Glavna ulica dobila Zmajevo ime, vraćen je ovoj ulici prvobitni naziv.
Osamdesetih godina XIX veka „nezvanično“ je nazivana i profesorskom ulicom, jer su u njoj pretežno stanovali profesori gimnazije sa svojim porodicama.
Znameniti žitelji ulice Zlatne grede
Kada spominjemo čika Jovu Zmaja, trebalo bi navesti podatak da je on rođen upravo u ovoj ulici.
Kuća u kojoj je rođen nalazila se na mestu gde se danas nalazi Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj, a svedočanstvo o ovome čuva tabla koja se nalazi na fasadi Gimnazije.
U kući pod brojem 13 stanovao je sekretar Matice srpske i dugogodišnji urednik Letopisa dr Milan Savić, sa ćerkom, poznatom pesnikinjom Anicom Savić-Rebac.
Na kući broj 21 nalazi se spomen-ploča koja čuva sećanje da je u toj kući 1872-73. godine, kao emigrant, živeo Svetozar Marković, prvi srpski socijalista.
Kasnije je tu stanovao direktor gimnazije Stevan Milovanov.
U kući pod brojem 25 je jedno vreme živeo pesnik Laza Kostić, a na kući sa brojem 31 nalazi se spomen-ploča koja obeležava mesto gde je bila rodna kuća Đure Daničića.
U ovoj ulici je stanovao akademik Jovan Radonić, istoričar, bibliotekar, a u staroj kući na ovom placu živeo je poznati slikar i pisac Novak Radonić.
Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj
Jedan od najznačajnijih objekata za istoriju Novog Sada i srpskog naroda jeste Gimnazija Jovan Jovanović Zmaj.
Umesto da pišemo o Gimnaziji, ovaj put pustićemo njih da ispričaju svoju priču:
Ulica Zlatne grede nekad i sad
U kući broj 1 bila je Putnikova poslastičarnica, a u kući broj 7 godinama se nalazila Zadruga Srba privrednika (Štedno-kreditna).
U novije vreme, u broju 5 je bio kafić u koji su navraćali đaci Jovine gimnazije. Danas, međutim, nema više kafića, a lokal je zakatančen.
Na brojevima 15 i 17 nalaze se popularni hosteli „Bela lađa“ i „Zlatna greda“, a preko puta, na broju 6 je vrtić „Zlatna greda“.
U ovoj ulici je i dalje u velikoj meri očuvan pečat minulih vremena, za razliku od okolnih ulica ovog kraja.
Većinu kuća iz ove ulice načeo je zub vremena, ali treba istaći da je prepoznata potreba za očuvanjem starog jezgra Novog Sada, pa je u trenutku pisanja ovog teksta u toku rekonstrukcija fasada i objekata.
Iako nije tako prometna kao, recimo, Pašićeva ili Miletićeva ulica, svako ko želi da se upozna sa starim Novim Sadom obavezno treba da „zaviri“ i u ovu ulicu. Neće se razočarati, jer po duhu minulih vremena koja su u ovu ulicu utkana, ni malo ne zaostaje za ostalim, „komšijskim“ ulicama.
Preuzmite android aplikaciju.
