Једна од најстаријих улица, ако не и најстарија, је улица Златне греде. Налази се између Пашићеве и улице Саве Вуковића, у продужетку Грчкошколске улице.
У време док је Дунав још дубоко залазио у данашње подручје града, скеле и чамци су пристајали на обали која ће се касније образовати у улицу Златне греде.
Свој назив ова улица дугује чињеници да је настала на дугачком делу земље – греди, која је издигнута изнад околног земљишта, те је Дунав није плавио, па је зато и названа златном.
У старо време, док се Нови Сад још звао Рацка варош, ова улица је била једна од три које су тада постојале, али тада она није никуда даље водила, већ се завршавала на Бари.
Наиме, на плану града из 1745. године, може се видети како је Златна греда, на којој се улица налази, окружена водом са свих страна осим према Пашићевој.
Ова бара је касније исушена, јер је представљала сталану опасност и извор болести и заразе.
Од свог постанка носила је назив улица Златне греде (Aranydomb utca), а после смрти песника Јована Јовановића Змаја добила је његово име. Оно није мењано ни између два рата, па ни за време окупације.
Када је после II светског рата Главна улица добила Змајево име, враћен је овој улици првобитни назив.
Осамдесетих година XIX века „незванично“ је називана и професорском улицом, јер су у њој претежно становали професори гимназије са својим породицама.
Знаменити житељи улице Златне греде
Када спомињемо чика Јову Змаја, требало би навести податак да је он рођен управо у овој улици.
Кућа у којој је рођен налазила се на месту где се данас налази Гимназија Јован Јовановић Змај, а сведочанство о овоме чува табла која се налази на фасади Гимназије.
У кући под бројем 13 становао је секретар Матице српске и дугогодишњи уредник Летописа др Милан Савић, са ћерком, познатом песникињом Аницом Савић-Ребац.
На кући број 21 налази се спомен-плоча која чува сећање да је у тој кући 1872-73. године, као емигрант, живео Светозар Марковић, први српски социјалиста.
Касније је ту становао директор гимназије Стеван Милованов.
У кући под бројем 25 је једно време живео песник Лаза Костић, а на кући са бројем 31 налази се спомен-плоча која обележава место где је била родна кућа Ђуре Даничића.
У овој улици је становао академик Јован Радонић, историчар, библиотекар, а у старој кући на овом плацу живео је познати сликар и писац Новак Радонић.
Гимназија Јован Јовановић Змај
Један од најзначајнијих објеката за историју Новог Сада и српског народа јесте Гимназија Јован Јовановић Змај.
Уместо да пишемо о Гимназији, овај пут пустићемо њих да испричају своју причу:
Улица Златне греде некад и сад
У кући број 1 била је Путникова посластичарница, а у кући број 7 годинама се налазила Задруга Срба привредника (Штедно-кредитна).
У новије време, у броју 5 је био кафић у који су навраћали ђаци Јовине гимназије. Данас, међутим, нема више кафића, а локал је закатанчен.
На бројевима 15 и 17 налазе се популарни хостели „Бела лађа“ и „Златна греда“, а преко пута, на броју 6 је вртић „Златна греда“.
У овој улици је и даље у великој мери очуван печат минулих времена, за разлику од околних улица овог краја.
Већину кућа из ове улице начео је зуб времена, али треба истаћи да је препозната потреба за очувањем старог језгра Новог Сада, па је у тренутку писања овог текста у току реконструкција фасада и објеката.
Иако није тако прометна као, рецимо, Пашићева или Милетићева улица, свако ко жели да се упозна са старим Новим Садом обавезно треба да „завири“ и у ову улицу. Неће се разочарати, јер по духу минулих времена која су у ову улицу уткана, ни мало не заостаје за осталим, „комшијским“ улицама.
Преузмите андроид апликацију.
