Почетна > Нови Сад

Моја улица Нови Сад

Становати у овој улици некада је била привилегија бановинских, а касније и покрајинских чиновника: Улица Васе Стајића (ФОТО/ВИДЕО)

Једна од најрепрезентативнијих улица у Новом Саду понела је име по истакнутом српском писцу, филозофу, историчару, културном и националном раднику – Васи Стајићу.

Становати у овој улици некада је била привилегија бановинских, а касније и покрајинских чиновника.

Оно што ову улицу чини толико посебном је велики број вила, грађених између два светска рата. На жалост, данас ове виле егзистирају као некакво оство, окружено морем модерних вишеспратница, које као што море нагриза ерозивну обалу, полако нагризају овј крај. Велики број велелепних кућа из овог краја већ су замениле вишеспратнице, на неке се чека да се сруше саме од себе, па да се на пространом плацу удене још једна „зградурина“, а само ретке су имале толико разумевања (и средстава) својих власника, па су обновљене.

На самом почетку улице, под кућним бројем 1 налази се једна од значајних културних установа у Новом Саду, а у питању је Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића.

Велелепна кућа у којој се налази ова галерија грађена је 1923. године, као породична вила Ђорђа Радуловића, по пројекту познатог новосадског архитекте Филипа Шмита.

Невелика површина угаоне парцеле максимално је искоришћена, па се на том месту нашао објекат сложене и необичне основе. Како се парцела налази на терену који је под благим нагибом, вила је повучена у односу на уличну регулацију. Улаз се налази на угаоној, засеченој страни објекта, а на крилима поред улаза налазе се високи правугаони светларници. У средишњем делу, на спрату, а изнад улаза у вилу, налази се пространа тераса.

Иза пространог предворја налази се велики хол, са два степеништа. Са леве стране налази се веће, репрезентативније степениште, док је са десне стране споредно, кружно степениште. Од главног улаза право напред је пространа осмострана сала из које се излази на дворишну терасу.

Данас се у овој вили налази Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића. Ова галерија за јавност је отворена 1974. године и одмах је постала културна институција која је на више начина обогатила културни живот града.

Галерија ликовне уметности поклон збирка Рајка Мамузића у своју делатност укључује мноштво активности из свих сегмената музејске делатности, са намером да публици приближи уметност генерације уметника који су обележили ликовну сцену педесетих и шездесетих година 20. века.

Одмах преко пута, са парне стране улице, под кућним бројем 2, налази се палата Хабаг.

Палата Хабаг је саграђена 1931. године, по пројекту Виљема Рихарда, као централна зграда немачког Културбунда, односно немачке заједнице у Краљевини Југославији. За извођача радова на овом објекту одабран је познати новосадски градитељ Филип Шмит.

Објекат је направљен на пространој угаоној парцели, у стилу модерне, као стамбено-пословни објекат.

У приземљу се налазио један од најпознатијих новосадских међуратних ресторана „Хабаг“, на првом спрату су биле просторије моћног привредног друштва немачке заједнице „Аграриа“, а на другом и трећем спрату су се налазиле просторије Културбунда.

Током Другог светског рата зграду су користили нацисти, да би 1944. године била знатно оштећена у савезничком бомбардовању. После рата је обновљена и дограђена, али са једноставнијом фасадом коју можемо видети и данас. Приликом послератних радова, на првом спрату дограђен је балкон, са зиданом оградом.

Данас је ова палата познатија као седиште Железница Србије у Новом Саду.

Можда и најлепша вила у улици Васе Стајића смештена је на броју 3, а позната је још и као вила Гутман.

Због своје монументалности и изражене градитељске креативности, она својим изгледом засигурно привлачи најавише пажње.

И овај објекат грађен је између два светска рата, 1925. – 1926. године, по пројекту архитекте Драгутина Маслаћа, у стилу позне сецесије, када се овај крај интензивно развијао за нову политичко-трговачку елиту.

Вила је припадала Гутмановима, познатој новосадској јеврејској породици, сувласницима грађевинског предузећа „Грађевинска фирма Гутман и Франк“ и предузећа за изнајмљивање бродова и речну трговину „Бродарство Гутман и Франк“.

Прича о суноврату ове познате и успешне новосадске породице је врло трагична и везана је за вихор Другог светског рата.

Наиме, глава породице, Алфред Гутман умро је неколико година након изградње виле, а иза себе је оставио удовицу и три сина. Синови су, попут свог оца, били успешни пословни људи, цењени и поштовани у својој средини.

На жалост, онда је дошао Други светски рат и ужас Холокауста, који су, као и многе друге новосадске јеврејске породице, и Гутманове заувек обрисали са списка становника Новог Сада.

Најстарији син Рудолф извршио је самоубиство 1944. године, да не би завршио у концентрационом логору, средњи син Павле одведен је на присилни рад у Украјину и тамо је и убијен, док се најмлађи син, Владислав, након рата иселио у новоформирану државу Израел, где је и умро.

Данас прича о овој некада успешној новосадској породици живи још само у казивању историјских списа и кроз велелепну вилу у улици Васе Стајића.

Поред Виле Гутман, налази се вила Хермана Гутмана, која је грађена по пројекту познатог новосадског архитекте Лазара Д. Дунђерског, 1930-тих година 20. века.

Од 1958. године, овај објекат у поседу је Дома здравља и једна је од најстаријих зграда у којима су амбуланте Службе здравствене заштите деце Дома здравља „Нови Сад“. Управо по томе, као дечији диспанзер, је ова вила генерацијама Новосађана и најпознатија

Такође, ова вила представља и легат Васе Стајића, који је у њој живео и преминуо 1947. године, а о томе данас сведочи табла постављена на фасади објекта.

Фото: Градске инфо

Објекат је средствима Града Новог Сада потпуно реновиран фебруара 2016. године, па сада поново сија пуним сјајем.

На жалост, исто се не може рећи и за суседан објекат, који представља „мртвака“ и ругло улице Васе Стајића, а у питању је вила на броју 7.
Фото: Градске инфо

Кућа у Васе Стајића 7 била је 1925. године саграђена за Живорада Јовановића, некадашњег официра и директора Бачке кредитне банке, а по пројекту инжењера Стевана Радивојевића.

Ова висока партерна вила са сутеренским простором има и мансардну кровну конструкцију покривену етернит плочама. На главној фасади је у средишту ризалит потенциран широким лезенама и изнад равном атиком са издуженом правоугаоном касетом, која делимично затвара кров.

Вила у Васе Стајића 7 ужива претходну заштиту Града која подразумева очување објекта у постојећем стању зато што је од културног и историјског значаја. Ову врсту заштите уживају објекти са архитектонским и историјским вредностима као и куће у којима су рођене или боравиле истакнуте личности.

На жалост, објекат се од 2013. године налази у поседу власника који није био заинтересован да кућу савесно одржава, већ ју је препустио зубу времена, да је нагриза док се не сруши сама од себе.

У тренутку писања овог текста, Завод за заштиту споменика културе града Новог Сада и власник објекта нису успели да нађу заједничко решење како би се ова вила обновила и сачувала за будућа поколења. Кров је урушен, прозори поразбијани, а стање у самом објекту је катастрофално.

Остаје нада да ће се до некаквог решења које би задовољило обе стране ипак доћи, а објекат обновљен у свом изворном руху сачувао за будућа поколења.

Уз пример добре праксе, попут објеката Галерије ликовне уметности поклон збирке Рајка Мамузића и Дечијег диспанзера, а које су легатом остављене Граду Новом Саду, и ова вила би могла бити завештана будућим нараштајима Новосађана, као нека институција од општег значаја.

На кућном броју 9, у скромном објекту, налази се Друштво лекара Војводине – српског лекарског друштва Нови Сад (ДЛВ-СЛД) или једноставније – Лекарски дом.

Овај објекат користе лекари за организовање састанака, едукативних скупова, презентација, промоција и других облика дружења.

Објекат има три нивоа. На првом су радне просторије где се одвијају активности Стручне службе ДЛВ-СЛД. На другом нивоу налазе се сале, са око 100 места, за едукативна предавања, санитарни чвор и тераса, а на трећем је простор за дружење и коктеле након састанака.

Посебан објекат се налази у дворишном простору, у коме је смештена архивска грађа ДЛВ-СЛД са просторијом за састанке и приручну библиотеку.

На лепо сређеној и одржаваној зеленој површини, налазе се две бисте на постаменту. Једна је посвећена Илији Огњановићу Абуказему, а друга Димитрију Стануловићу.

Пар бројева даље, на угаоном плацу, са кућним бројем 15, налази се велелепна вила, грађена 1923. године, по пројекту Јосипа Шпирка, а у стилу сецесије.
Осим Васе Стајића, други знаменити станар ове улице био је Јуриј Љвович Ракитин, драмски редитељ и педагог.
Фото: Градске инфо

Због бољшевичке револуције као и велики број Руса који се није слагао са идејама комуниста, емигрирао је у Србију и постао незаобилазан део њене позоришне историје.

У Народном позоришту у Београду оставио је неизбрисив траг. Између два рата, режирао је 90 драмских дела (трагедије, водвиље, комедије) и 8 опера, а његови ученици били су неки од најзначајнијих редитеља и глумаца са ових простора.

Након рата, 1946. године, због одређеног идеолошког неслагања бива пензионисан као неподобан. Наредне сезоне (1947/48) Ракитин је реактивиран и постављен за сталног редитеља Српског (тада Војвођанског) народног позоришта у Новом Саду, у којем остаје до смрти, 1952. године.

Сахрањен је на руском делу Успенског гробља у Новом Саду, када су представници СНП на његов гроб посадили три младе вишње. Испоставило се да је продавац садница погрешио, те су изникле шљиве, које су убрзо пропале, дрвени крст је иструлио и гроб је задуго остао потпуно запуштен.

Тек 1992. године, баш на 40. годишњицу од смрти, Василије Тарасјев из Руске цркве Свете тројице у Београду коначно је опојао Ракитинов гроб, уз присуство руководства СНП-а и глумаца, некадашњих сарадника и поштовалаца, који су поставили нов дрвени крст.

Камени надгробни споменик подигнут је априла 2003. године, на иницијативу Позоришног музеја Војводине.

О његовом животу у Новом Саду и улици Васе Стајића, данас сведочи плоча на фасади куће у којој је становао, са бројем 19.

Фото: Градске инфо
Улица Васе Стајића у Новом Саду, са пуним правом носи титулу једне од најлепших новосадских улица, посебно током месеци када је наткрију бујне крошње дрвећа.

Па ипак, чини се да овај мали архитектонски рај убрзано нестаје пред нашим очима. Готово све куће са парне стране су већ замењене вишеспратницама, а колико ће велелепне виле са непарне стране улице одолевати, остаје да се види.

Od stare pruge do modernog gradskog bulevara: Bulevar cara Lazara (FOTO/VIDEO)

 

Преузмите андроид апликацију.