У петак, 15. маја, отворена је изложба „Пешчана померања – Избор из Збирке цртежа и графике Музеја савремене уметности Војводине”, на којој је представљено око 160 радова аутора и ауторки попут Лазара Вујаклије, Ивана Радовића, Миливоја Николајевића, Анкице Опрешник, Милана Керца, Младена Србиновића, Уроша Тошковића, Љубомира Кокотовића и многих других.
Бранислава Секулић, директорка МСУВ, на отварању изложбе истакла је:
„Радови које можете да видите вечерас одраз су континуираног рада наших кустоса у последњих шест деценија. Због природе и крхкости самог медија, иако најизазовнија за чување, ова збирка је и најобимнија у нашим колекцијама. Вечерашњи сусрет је и подсећање да у овој години обележавамо шест деценија нашег музеја. Одлучили смо да јубилеј обележимо показивањем највреднијег што, уз људе, наш музеј има, а то су наше збирке и радови који се у њима чувају.”
Директорка Музеја нагласила је да овом изложбом МСУВ представља и новог колегу Мирка Кокира, који се премијерно нашао у улози кустоса и аутора.
„Назив ‘Пешчана померања’, као и уметнички радови које можете да видите, његов су избор. Зато, ако при изласку из музеја будете имали утисак да за собом остављате трагове песка, за то је одговоран и заслужан наш Мирко Кокир”, закључила је Бранислава Секулић.
Кустос Мирко Кокир захвалио се музејском тиму на добродошлици и на добронамерним саветима колега током припреме изложбе, те истакао да је не посматра као искључиво властити рад, већ као заједнички труд читавог колектива.
„Збирка цртежа и графике није само најобимнија у фонду Музеја, већ је и хронолошки најшира. Моћи ћете да видите цртеже Ивана Радовића из 1914. и 1915. године, све до радова уметника насталих у претходних неколико година или деценија. У селекцији сам се водио идејом померања и нестабилности, јер живимо у времену када све преиспитујемо. Надам се да сам успео да представим ову врло компликовану и хетерогену збирку и да из ње извучем оно најбоље, али истовремено и да проблематизујем њен садржај”, истакао је Кокир.
Лајтмотив изложбе је прича из стрипа Нила Гејмана „Сендмен”, чији се главни лик Морфеј ослобађа из заточеништва, откривајући промене унутар сопственог света снова. Радња стрипа се даље одвија кроз низ епизода, прича и сусрета са ликовима, у којима Морфеј, односно Сендмен, обнавља свој свет, притом мењајући самог себе.
Изложбом се приказује збирка која више деценија у целости није представљена публици.
Током свог „заточеништва” збирка је, попут Морфеја, остала индиферентна на појединце и појаве, а њеном скривеношћу пропуштене су прилике да се у потпуности изврши њихова валоризација. Изложба представља иницијалну тачку за даље сагледавање радова из збирке, али пружа простор и могућности за њен даљи развој.
Постављена у шест целина („Папирне политике”, „Аура”, „Речник”, „Плурализам осамдесетих”, „Географије”, „Експеримент”), изложба групише радове на основу тематских, проблемских и хронолошких категорија.
Ова подела целина је нестабилна и рефлектује саму замисао изложбе, истичући процес промена идеја, мишљења и погледа. Овако груписани радови унутар целина доносе ново читање музејских предмета и постављају их у нове међусобне односе.
Као посебан сегмент, на изложби ће бити укључени радови студената Графичког одсека Факултета ликовних уметности у Београду, који ће допринети новом сагледавању дела из збирке.
У изложбу ће бити укључена и Графичка мрежа, која ће током изложбе извести акцију колективне штампе, чиме се музеј повезује са независном уметничком сценом, савременим токовима у графици и актерима на уметничкој сцени.
Током трајања изложбе биће приређена бројна вођења кроз изложбу, разговори, радионице за децу и омладину и два сусрета Клуба књиге.
Преузмите андроид апликацију.
