Temerinska ulica se nalazi na jednom od tri glavna putna pravca, na čijem raskršću je i nastao Novi Sad. Pravac Temerinske, preko Temerina vodio je carskim drumom do Segedina i dalje do Budimpešte.
I ova ulica je kroz istoriju grada nekoliko puta menjala ime i to za vreme okupacije, kada je ime promenjeno u 13. april 1941. godine, da bi nakon oslobođenja kratko vreme ponela ime Staljingradska. Nakon rezolucije Informbiroa i razlaza sa Staljinom, vraćeno joj je ime koje je ova ulica oduvek nosila – Temerinska.
Na ulazu u grad kod Salajke postojale su dve kapije, Kisačka i Temerinska, na kojima se kontrolisao promet robe i ljudi i naplaćivala trošarina.
Kada već pominjemo kapije za ulazak u grad, trebalo bi i objasniti da je u to doba uži centar grada bio opasan zidinama, a da se u grad ulazilo kroz jednu od četiri kapije.
Na samom kraju Temerinskog puta nalazila se jedna kapija, druga je bila na kraju Kisačkog puta, treća na kraju Rumenačkog, a četvrta na kraju Futoškog puta. Na ovim kapijama se kontrolisao promet robe i ljudi i naplaćivala trošarina.
Nekada se na raskrsnici Temerinske i Kisačke ulice nalazio krst, a u ovom kraju je bilo i gubilište, gde su bili vešani prestupnici.
Tačna lokacija gradskog gubilišta je bila otprilike na mestu oko današnje Temerinske ulice, tačnije na levoj strani Temerinskog puta, na jednoj uzvišici u blizini kapije za ulazak u grad.
Duž Temerinske ulice nekada su se nalazili oglasni stubovi, izidani od cigli, a na kojima su se postavljala razna javna obaveštenja za građane, kao i reklamni plakati raznih preduzetnika.
Ova ulica je jedna od retkih koja je imala obeležja oba karaktera grada: trgovačko-zanatlijskog i poljoprivrednog. Duži deo ove ulice, gledajući iz pravca centra, bio je pretežno građanskog karaktera i sadržaja, a negde od današnjeg železničkog nadvožnjaka uglavnom su se nalazile paorske kuće.
U Temerinskoj ulici još u 19. veku bila je velika pijaca, na kojoj se sem povrća i voća prodavala i stoka, živina, nudili se zanatski proizvodi, drvo i drugo.
Naime 1850. godine u ovaj deo grada je iz Glavnog sokaka premeštena Žitna pijaca. Ovaj potez izazvao je bujicu loših komentara i žalbi građana, posebno onih koji su stanovali u trgovačko-zanatlijskom delu ulice, jer je ovaj značajan putni pravac često bio zakrčen zbog pijace.
Pijačni dani bili su utorak, petak i subota, s tim da je glavni pijačni dan bio petak. Pijaca je sa radom, bez obzira na godišnje doba i vremenske prilike počinjala sa radom u pet sati ujutro.
Roba se dovozila i istovarala još u toku noći, a prodavci su spavali na tezgi ili na svojoj robi u džakovima.
Dopremanje robe je vršeno konjskim zapregama, kasnije vozom ili lađom. Ko je imao više robe iznajmljivao je nosače koji su čekali kod stanice ili na pristaništu. Nosači su imali drvene dvokolice bez stranica, a tek kasnije, oko 1960-tih godina 20. veka su se pojavili mopedi tricikli.
Oni koji su imali manje robe, oko 30-40 kilograma, sami su je nosili do pijace u zavežljajima, pletenim korpama, preko ramena ili na leđima.
Oko 1960-tih godina 20. veka doneta je odluka o zabrani preprodaje robe, tako da su samo proizvođači imali pravo da prodaju sopstvene proizvode.
Za razliku od sadašnjih pijaca, mleko se prodavalo iz kanti, rakija i vino iz buradi ili balona, a kako tada nisu postojale rashladne vitrine, živina (kokoške, patke, patke, guske, ćurke) se prodavala živa.
Kako se Temerinska ulica već nalazila na veoma važnom putnom pravcu, uz otvaranje pijace u jednom njenom delu, u ovu ulicu se slio veliki broj putnika, trgovaca i pijačara.
Oni umešniji su iskoristili tu okolnost, pa su duž Temerinske ulice nikli mnogobrojni ugostiteljski objekti.
Krajem 18. i većim delom 19. veka, u ovoj ulici je bila tako velika koncentracija kafana, gostiona i birtija, da je svaka četvrta kuća pružala neke ugostiteljske usluge. U jednom periodu od 1850. do 1900. godine, Temerinska ulica je imala 106 kuća, a 27 kafana.
Kafana „Kod tri krune“, koja se nalazila na raskrsnici sa Kisačkom i Trgom Marije Trandafil (nekadašnjeg Žitnog trga), bila je jedna od poznatijih.
Ornament sa prikazom Tri krune, po kojima kafana nosi naziv, nalazile su se iznad ulaza.
Kafanu „Kod tri krune“ posećivali su raznovrsni gosti, od putnika, trgovaca, seljaka, pijačara, pa do dobošara i kupaca.
U njoj se ispijalo pivo, a služio se nadaleko čuveni paprikaš, svirala je muzika, raspravljalo se o aktuelnim temama, politici, prepričavali su se gradski tračevi, igrale su se karte i održavale su se igranke.
U zgradi su postojale prostrana kafanska sala, posebna sala za ručavanje, sobe za poslugu, kuhinja, stanovi, a u dvorištu štale i šupe za kočije.
Posle Drugog svetskog rata tu je bila prodavnica poljoprivredne mehanizacije „Jugoagrar“ (kasnije Agrovojvodine), a danas je kineska prodavnica.
Stvari su se u međuvremenu promenile, pa je danas u ovoj ulici umesto kafana, velika koncentracija prodavnica auto-delova.
Ovo je jedna od ulica kojom su saobraćali tramvaji od 30. septembra 1911. do istog dana 1958. godine, kada je ukinut.
Kroz Temerinsku je prolazila Linija jedan, poznata kao bela linija, a išla je od Futoške Kapije do Temerinske ulice.
Trasa ove linije je bila od banje i bolnice duž Futoške ulice, Jevrejske, Zmaj Jovine pored Vladičinog dvora i onda Pašićevom ulicom i Temerinskom do kanala, gde je bio kraj linije.
Temerinska ulica je oduvek predstavljala važan putni pravac. Njen značaj se sa saobraćajnog aspekta značajno uvećao izgradnjom Žeželjevog mosta, jer se teretni saobraćaj slio sa mosta, preko Venizelosove ulice u Temerinsku.
Upravo u delu gde se spajaju Venizelosova i Temerinska ulica nalazi se nadvožnjak koji je godinama zadavao glavobolju vozačima.
Naime, prilikom obilnih padavina dolazilo je do plavljenja prolaza ispod nadvožnjaka, što je otežavalo ili potpuno onemogućavalo prolaz vozilima, zbog čega je dolazilo i do zaustavljanja saobraćaja na ovim važnim putnim deonicama.
Neretko bi se desilo da neko od vozača ne primeti na vreme da je put ispod nadvožnjaka poplavljen, pa bi automobili ostajali potopljeni ili bi se teškom mukom izvlačili iz vode, čija je visina nekada bila i preko haube.
Izgradnjom novog nadvožnjaka za potrebe brze pruge, problem sa nakupljanjem atmosferskih voda bi trebalo da je rešen.
Temerinska ulica je jedna od onih ulica bez kojih Novi Sad ne bi postojao, a svoj značaj za grad je kroz vekove zadržala do današnjih dana.
Zbog gustog saobraćaja i velikog broja trgovinskih radnji koje su otvorene u nekadašnjim kućama za stanovanje, prema nekim kritičarima, ponela je epitet najružnije ulice u gradu. Međutim, to je samo privid.
Svaka ulica se poput živog bića vremenom menja, raste, razvija, postaje drugačija i prilagođava društvenim prilikama.
Na mestu nekadašnjih oronulih kuća zidaju se moderne višespratnice, a ceo prostor i infrastruktura se tom prilikom unapređuju, kako bi se unapredio kvalitet stanovanja.
Zato ni za jednu ulicu ne možemo reći da je ružna, ovakva ili onakva, jer svaka od njih ima da ispriča neku svoju priču.
Preuzmite android aplikaciju.
