Ова је улица једна од оних које су настале када и град, али је била много краћа и завршавала се код угла са улицом Земљане ћуприје, јер се на том месту налазио рукавац Баре.
Стари назив улице био је Црни петао, због гостионице “Код црног петла”, која се налазила на углу са бившом Пећком, данашњом улицом Милана Ракића.
Ова гостионица је дуго постојала на том месту, а када је престала да ради и када је на њеном месту отворена бакалница и она се звала “Код црног петла”.
Пред крај 19. века понела је име Вуковићева улица, по богатом трговцу, добротвору и племићу Сави Вуковићу, оснивачу Српске православне велике гимназије у Новом Саду, данас познатије као Гимназија Јован Јовановић Змај.
Име улице је било промењено за време окупације у Улица Пошалу Лајте, да би се после ослобођења вратило име Саве Вуковића, које носи и данас.
Улица Саве Вуковића припада Алмашком крају, односно Подбари (назив је промењен 1918. године).
Овај део града је био претежно пољопривредно подручје, а било је развијено и занатство.
Из тог разлога је и структура становништва улице Саве Вуковића била таква. У њој су углавном становале ситне занатлије и надничари.
Подбара је била сиромашан крај, а њени становници су живели у скромним кућама направљеним од прућа, облепљеним блатом и покривеним трском.
Тек касније, након Првог светског рата, много угледних новосадских лекара је почело подизати своје куће у овој улици и ту се настањивати.
Иако је данас улица асфалтирана, све до двадесетих година 20. века њом је пролазио утабани земљани пут, па се преко лета дизала дебела прашина, а зими би се упадало у блато до чланака. Само је поред кућа био узан тротоар направљен од цигли.
Осим већ поменуте гостионице “Код црног петла”, у улици Саве Вуковића постојала је у прошлости још једна реномирана гостионица, на углу са Светосавском, бившом Гуштерском улицом.
То је била кафана код “Рац Габора”. Власник јој је, додуше, био Гавра Сремчевић, али за гостионицу и њеног власника знало се само по надимку “Рац Габор”.
Гостионица је овај назив добила вероватно од мађарских судија, који су овамо највише свраћали и уз добро сремско вино до дуго у ноћ проводили мирне и пријатне тренутке.
Како су у кафану сви били добро дошли, умешни гостионичар је направио две просторије – једну за сиротињу која је свраћала само „на по једну с ногу“ и другу лепшу и чистију просторију, за госте са дубљим џепом.
Раскрсница улице Саве Вуковића са Златном гредом и Скерлићевом, је био један од првих градских тргова, и дан данас се не разликује много од тога како је могла изгледати на самим почецима града.
Ова улица се спасила од урбане гужве, па је данас врло мирна и није превише прометна. Високоградња овде још није загазила, па цео крај одише духом прошлих времена. Низ који чине објекти парне стране у великој мери остао је сачуван.
У овом низу издвајају се објекти са бројевима један, шест, осам, десет и дванаест, а нешто даље, на малом скверу доминира објекат са редним бројем петнаест.
Кућа у Улици Саве Вуковића број 8 изграђена је највероватније пред Први светски рат, јер је кућиште на картама израђеним до 1900 године било празно, а објекат се први пут уочава на картама са почетка 20. века. Објекат изграђен у стилу необарока у великој мери прати суседни објект како својом висином тако и композицијским решењем чеоне фасаде.
Кућа у Улици Саве Вуковића број 10 је високопартерна стамбена кућа подигнута на углу улица Саве Вуковића и Земљане ћуприје у стилу необарока. Објекат је грађен у првој деценији XX века по налогу столара Гавре Иванчевића. Завршен је 1908. године и све до Другог светског рата био је породична кућа Иванчевића, након којег је већим делом национализована.
Кућа у Улици Саве Вуковића број 15 изграђена је на углу улица Саве Вуковића и Светосавске.
Концепцијски, подигнута је као сецесијски објекат, али се на њој могу препознати елементи надолазећег стила, модерне. На углу се некада налазила просторија пословне намене, дућан. Кућа је изграђена 1930. године по налогу Јована Константиновића. Кућа је нажалост данас у јако лошем стању, а фасада је склона обрушавању.
Наспрам куће у Улици Саве Вуковића број 15 налази се објекат под редним бројем седамнаест, а на парној страни налазе се вредни стамбени објекти под редним бројем шеснаест, осамнаест и двадесет, који заједно са поменутим објектом чине амбијент сквера.
Посебан значај шармантном Алмашком крају и амбијенту ове улице даје једна од последњих тршчара у граду.
Улица Саве Вуковића је од изузетног значаја за историју Новог Сада, па се велики део објеката налази под заштитом.
Преузмите андроид апликацију.
