Данашња улица Краља Александра је некадашња Главна улица, која се, преко данашњег Трга Слободе, настављала ка Змај Јовиној и која се тада звала једноставно Пијаца.
Некада је водила ка Каменичкој ади, одакле се чамцима прелазило у Сремску Каменицу, а касније ка железничкој станици, и зато данас њен некадашњи део носи име Железничка улица.
Ова улица је једна од оних која је „сваки час“ мењала име.
На плану града из 1745. године уписана је као Главна улица, затим на Саутеровом плану града из 1889. године као Господска улица, да би до необично великог броја промена имена уследило у наредних сто година.
Од краја 19. века до 1918. године звала се улица Кошут Лајоша, од 1918. до 1941. године Регента Александра, па Краља Александра.
За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године име је носила по једном од највећих злочинаца у људској историји – Hitler Adolf utca.
У периоду после рата, од 1944. до 2000. године, мењали су се и називи ове улице: Краља Александра, Генералисимуса Стаљина, Александра Ранковића, Народних хероја, и опет Краља Александра, како се зове и данас.
Што би наш народ би рек’о: „Нит’ мање улице, нит’ више назива.“
У овој улици налазе се неки веома репрезентативни објекти попут: Палате Дунђерских на броју 3, старе Адамовићеве палате на броју 4, Винклове палате на броју 5, Клајнове палате на броју 6 и Менратове палате на броју 14.
Палата Дунђерских
Једноспратна зграда позната као „Палата Дунђерских“, са основом у облику ћириличног слова „П“, изграђена 1854. године за власника грофа Адолфа Сечењија, на месту зграде срушене у Буни.
Зграда је реконструисана 1888. године за новог власника Лазара Дунђерског.
Оно по чему се истиче овај објекат је раскошна фасада.
Прозори на спрату су богато декорисани надвишени троугаоним фронтонима са паровима седећих анђела.
Винклова палата
Винклова палата налази се одмах до Палате Дунђерских и није ништа мање репрезентативна од комшијске палате.
Изграђена је током 1906/1907. године, за потребе Иштвана Винкла.
Палата се налази у уличном низу и некада су се са њене десне стране, до пробијања Булевара Михајла Пупина и изградње других објеката, налазиле куће старијег градитељског соја и велика зграда новосадске Католичке гимназије.
У приземљу палате се налази низ локала, а на спратовима су пространи и луксузни станови.
Адамовићева палата (стара)
Једноспратна репрезентативна зграда породице Адамовић, изграђена у стилу класицизма, са основом у облику ћириличног слова „П“, највероватније је изграђена у првој половини 19. века.
Вероватно није знатније страдала у Буни и бомбардовању, јер на старој згради магистрата, која је била друга кућа од ове, није изгорео кров.
Посебан печат некадашњој раскоши овог објекта даје ограда од кованог гвожђа на балкону, изнад колског улаза.
Клајнова палата
Смештена на броју 6 улице Краља Александра налази се зграда знана под именом Клајнова палата.
Клајнова палата, најпознатије Табаковићево дело стамбено – пословног карактера, уједно је и прва права модерна зграда у старом језгру града.
Грађена је за Еугена Клајна, познатог новосадског трговца, који је још важио и за “краља чарапа“.
Пројекат за зграду настао је током марта и фебруара 1932. године, а градња је окончана децембра исте године.
Објекат је грађен од квалитетног материјала и имао је лифт.
Клајнова палата је дуго година била предмет контраверзи и супротстављених мишљења стручњака.
Зграда је својим стилом градње, као и висином у односу на друге објекте, знатно одударала од свог окружења.
Након изградње, њен авангардни изглед представљао је револуциони корак у тадашњем новосадском градитељском фонду.
А шта би тек стручњаци рекли за оближњи Париски магазин, подигнут на месту старе и трошне куће, који се налази на броју 12 улице Краља Александра?
Слободно би могли да закључимо да је ТЦ Париски магазин преузео титулу најконтраверзније зграде у овој улици.
Менратова палата
Двоспратна Менратова палата, изграђена је у стилу сецесије, са основом у облику ћириличног слова „Ш“, 1908. године за власника Јожефа Менрата, познатог новосадског трговца намештајем.
Да би своју замисао спровео у дело и подигао репрезентативни објекат, Менрат је, уз плац на којем се налазила његова стара кућа, морао да купи и суседни плац на којем се налазила кућа Вилхелма Вајса.
У приземљу дворишта палате усељена је штампарија Агитропа, марта 1948. године.
Пробијањем Булевара Михајла Пупина, Ментратова палата је завршила на самом крају низа кућа парне стране улице Краља Александра.
Реконструкција Менратове палате је извршена између 2003. и 2007. године
Иако је предња фасада зграде лепо сређена, исто се не може рећи и за њену бочну страну, окренуту до Булевара, јер трпи последице густог саобраћаја.
Улица Краља Александра је једна од улица којом су саобраћали трамваји од 30. септембра 1911. до истог дана 1958. године, када је укинут.
Овде је пролазила Линија два, позната као зелена линија.
Зелена линија ишла је од бивше железничке станице (данашња зграда Лиманске поште), па до краја Дунавске улице, што је била обала Дунава.
Данас је својеврсни „чувар ватре“ минулих времена и трамвајског саобраћаја у Новом Саду кафе „Трчика“, смештен на самом крају улице у јединствен амбијент, једног од некадашњих трамвајских вагона.
Ова улица није претерано дугачка, али је кроз историју свог постојања доживела безброј трансформација, почевши од промена назива, па до њеног пресецања и прекрајања.
Најпре је пресечена на два дела пробијањем Булевара Михајла Пупина, а затим је, када су градске власти донеле одлуку о претварању ужег центра града у пешачку зону, она претворена у „слепу улицу“.
Како би се пешацима олакшао прелаз са једне на другу страну прометног Булевара Михајла Пупина, крајем 1980-тих је изграђен подземни пролаз, а један од улаза налази се на крају улице Краља Александра.
Без обзира на „бурну“ прошлост, она је до данашњих дана остала врло прометна и шармантна. Посебно постане атрактивна када крајем сваке школске године огласне паное на теретном улазу у „Базар“ украсе слике средњошколских матураната.
Преузмите андроид апликацију.
