Николајевска улица у Новом Саду једна је од оних малих, помало завучених уличица, којих има у сваком граду, а свој назив дугује оближњој Николајевској цркви. Иако дугачка једва двадесетак метара, ова улица чува велико и значајно културно наслеђе.
Наиме, у овој улици, са целе непарне стране, под јединим непарним бројем у улици, налази се Учитељски конвикт, данас познатији као Средњошколски дом ученица.
Идеја за градњу ове установе потекла је 1888. године, када је учитељ Гавра Путник предложио да се учитељи са подручја Карловачке митрополије удруже и оснују Конвикт ради школовања своје и друге деце, јер је деце било много и по разним школама, односно да се направи школа и интернат за њих у којем би ученици имали бесплатан стан, храну и надзор.
За средиште Конвикта изабран је Нови Сад, који је у то време био економски, културни и школски српски центар. Српски учитељски конвикт, како се тада звао, почео је са радом 1895. године са 24 питомца и 18 питомица.
Већ 1897. године, по пројекту Антона Тикмајера, изграђена једна кућа, уз стару већ постојећу, а коју су учитељи откупили да буде интернат, односно Учитељски конвикт.
Међутим, врло брзо се испоставило да то није било довољно, па је накнадно ангажован Александар Вулко, главни грађевински инжењер, односно, варошки главни мерник, како се у то време називао.
Када је завршена велика надоградња, крајњи резултат је била изузетно лепа необарокна кућа, са средишњим једноспратним делом око главног улаза.
У пројекту је приметна наглашена свест о квалитету детаља којима се компонује градитељска целина.
Зграда Учитељског конвикта, са основом у облику ћириличног слова „П“, својим габаритом захвата углове Николајевске улице ка Милетићевој и Ђуре Јакшића, потенциране ризалитима са високим стрмим четвороводним крововима и раскошним необарокним атикама.
Средишњи ризалит у Николајевској улици са надограђеним спратом и главним улазом. Прозори и главни улаз у приземљу су полукружно завршени.
На спратном делу прозори су архитравно завршени и надвишени троугластим фронтонима. Балкон је централно постављен са бокастом оградом од кованог гвожђа.
Фасада је богато декорисана у стилу необарока, већи део украсног репертоара чине калупске компоненте и делимично је обложена фасадном опеком жутог тона.
Са унутрашње стране налази се пространо и лепо уређено двориште, са много зеленила. Од лета 2008. године башта је отворена и за одржавање концерата у организацији Музичке омладине.
Средњошколски дом је дом ученика средњих школа са најдужом традицијом на територији бивше Југославије, па се самим тим може окарактерисати и зачетником бриге о средњошколцима.
Дисциплина у овој установи била је строга, а за непоштовање прописа казне су биле незамисливе за данашње време и критеријуме васпитања деце и омладине. Прекршиоци су кажњавани клечањем, притвором, укидањем оброка или батинама.
На почетку рада у Учитељски конвикт су примана деца учитеља из ближе околине, али су временом уписивана и друга деца, да би пред почетак Другог светског рата била примана деца из целе Краљевине Југославије.
Међутим, како су то историјске прилике диктирале, неколико пута је служио и за друге намене.
Наиме, у Учитељском конвикту је у периоду од 1914. до 1918. године била болница, такозвана Помоћна болница Црвеног крста, за рањенике о којима су бринуле чланице Добротворне задруге Српкиња Новосадкиња, уз помоћ околног сеоског становништва.
Током 1945. године укида се Конвикт и постаје Интернат за децу ратну сирочад и то све до 1968. године, а потом се ту смештају само девојке, и од тада је Женски учитељски конвикт.
Назив Средњошколски дом добија 1976. године.
Данас ова институција наставља да ради у складу са идејом због које је и основана, као васпитно образовна установа у којој се обезбеђују смештај, исхрана и услови за учење и реализацију образовних и васпитних активности и садржаја, забавни и спортски живот за ученице које похађају школу ван њиховог места боравка.
Смештајни капацитет је 200 места (само за ученице).
Највише ученица које су смештене у Средњошколском дому је из Средње медицинске и свих новосадских гимназија, као и из Карловачке гимназије, и има пуно одличних ученица.
Кажњавање је одавно укинуто, а кроз ову институцију је од постанка до данас прошло више од 10.000 ученика.
Ова улица прича причу и чува сећање на велика пријатељства која су за цео живот склопљена у Средњошколском дому.
Преузмите андроид апликацију.
