Булевар војводе Степе једна је од главних улица у Новом Саду, а налази се у најуређенијем и плански грађеном делу града – Новом насељу.
Ова улица некада се звала Булевар радничне самоуправе, а садашње име добила је почетком 1990-тих, по једном од најпознатијих српских војсковођа војводи Степи Степановићу.
До почетка 1980-тих година ова улица није постојала, а на њеном месту било је само неуређена пространа ливада.
Онда када је Ново насеље почело да добија прве обрисе модерног и уређеног градског кварта, настала је и ова улица. Многим припадницима млађе генерације данас је незамисливо да су трасом данашњег Булевара Европе некада клопарале железничке компонзиције и да је стара Ранжирна станица била важно железничко чвориште.
Управо та пруга представљала је границу између Детелинаре и Новог насеља. До пруге, са стране Детелинаре била је улица Корнелија Станковића, а када се пређе пруга и провуче кроз густо багремље, које је попут некаквог зеленог зида расло уз пругу, почињао је Булевар радничке смоуправе, односно данашњи Булевар војводе Степе.
Ма колико то данас изгледало чудно, аутомобили су у то време овом улицом пролазили врло ретко, што би се жаргонски рекло: „сваке преступне године“. Зато је ова улица током летњих месеци служила више као корзо за шетњу, а не као саобраћајница.
Иако је улица имала своје званично име, међу локалним живљем била је позната под називом „Правац“, јер је била дугачка и равна.
Како је моторни саобраћај био врло редак и готово непостојећи, многи клинци из комшилука су управо ту научили да возе бицикли, јер је због широке улице било немогуће ударити у неког или нешто, а места за пад са бицикла је било довољно.
Данас се на том месту налази лепо уређен кружни ток, пруге више нема, баш као ни потребе да се провлачи између вагона и кроз густо багремље, како би се стигло до Новог насеља.
Заправо, Булевар војводе Степе постао је важна транзитна саобраћајница. Таман колико је некада пролазак моторног возила овом улицом био несвакидашњи догађај, толико данас саобраћај без престанка тече у свако доба дана и ноћи.
На самом Булевару налазе се чак четири бензинске станице, по две у сваком правцу. У једној од њих, негде средином ’90-тих, у оквиру објекта који се налази на бензинској станици некада је био изложбени салон, а у њему ни мање ни више, већ неколико Ферарија, у препознатљиво црвеној боји.
Можете ли замислити одушевљење клинаца који су са целог Новог насеља долазили да виде ове моћне машине? Мада, долазили су и они старији, па онда распредали приче, те колико то кошта, те „колико може да развије“, те колико троши, те да ли за цену коштања једног великог сервиса на Ферарију може да се купи стан и сличне приче.
Овде морамо напоменути да је то било време када су сукоби на простору бивше Југославије још били актуелни, санкције су још биле на снази, а привреда државе и фабрике уништени и готово непостојећи. Најзаступљенији аутомобили тог времена на улицама Новог Сада били су Југо и Стојадин, мада су се и они слабо возили због хроничне несташице бензина.
Да се разумемо, и данас је права атракција видети Ферари, макар и паркиран, а у оно време било је то као да је слетео свемирски брод!
Зеленило је нешто што је одувек красило ову улицу, а лепо уређени дрвореди се и данас налазе целом њеном дужином.
Како је Ново насеље плански грађено и важи за најуређенији део Новог Сада, мноштво зелених површина које су направљене још ’70-тих и ’80-тих година данас се врло ревносно одржавају и само надопуњују садржајем који доприноси квалитету становања.
Направљене су шетне и бициклистичке стазе, постављене клупе за седење и корпе за отпатке, дрвеће је увек уредно поткресано, а трава покошена. Посебно је лепо с пролећа, када дрвеће олиста. Можда и најлепши део ове улице тада постане онај део где је дрвеће сађено у два паралелна дела, јер се тада од крошњи формира својеврстан зелени тунел.
Због свега тога ова улица је једно од омиљених шеталишта становника Новог насеља, а и шире.
Једна од специфичности ове улице је што се целом дужином са њене парне стране налазе разноразни продајни објекти, а са непарне стране су стамбене зграде.
У пословном делу ове улице може се наћи све што би некоме могло затребати, од прехрамбених намирница, одеће, обуће, намештаја, кућних уређаја, до машина, алата и новог аутомобила.
Стамбени део ове улице чине симпатичне троспратне зградице, са фасадом у комбинацији циклама цигле и беле површине, као и бордо лименим кровом.
Ове зграде грађене су у 3. етапи изградње станова на Новом насељу, започете још 1979. године, али је због недостатка новца у граду и држави проузроковане економском кризом која је владала у свету и код нас, завршетак градње био доведен у питање.
Па ипак, пред крај 1981. године, завршава се 3. етапа блоковске мреже станова на Новом насељу, као и ове зграде, упркос кризи која влада у држави.
Иако је Булевар војводе Степе данас прометна саобраћајница којом тутње моторна возила, ипак има довољно места и за пешаке и бициклисте, док мноштво зеленила свакако доприноси шарму ове улице. Било да сте у потрази за кућним потрепштинама, новим аутомобилом или само у транзиту, ова улица је незаобилазна.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com, са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
