Novi Sad je od svog postanka pa do današnjih dana više puta menjao svoj izgled. Ako bi smo uzeli u razmatranje samo nekoliko poslednjih decenija, ta transformacija bi bila itekako uočljiva.
Ali, to je valjda prirodan proces kroz koji svaki grad mora da prođe, kako bi opstao, poput kakvog živog bića. Jer svako živo biće koje se ne prilagodi prostoru i vremenu u kojem obitava, osuđeno je da stagnira i vremenom nestane.
Međutim, postoje i izuzeci, koji ne svojom krivicom, ostanu pregaženi pred naletom onoga što bi neki nazvali progresom, a drugi prinudom.
Od nastanka prvih sokaka uz dunavske rukavce, mnoge novosadske ulice su tokom godina promenile svoj izgled, ali malo njih se iz glavne saobraćajnice pretvorilo u „slepo crevo“.
Takav je slučaj sa Ulicom Lasla Gala u Novom Sadu.
Naime, pre oko 150 godina, gradnjom stare Železničke stanice (koja se nalazila na mestu današnje zgrade Pošte kod Limanske pijace), ova ulica je dobila ime Železnička i bila je jedna od glavnih u gradu.
Prostirala od sadašnjeg Trga slobode, Ulice Kralja Aleksandra, Železničke, Lasla Gala, pa sve do sadašnje Pošte kod Limanske pijace.
Koliko je nekada ova ulica bila važan putni pravac, govori i činjenica da su gotovo od prvog dana njome saobraćali tramvaji.
Samo ta činjenica je uslovila dalji razvoj ove ulice, pa su duž nje nikle mnogobrojne radnje, zanatske prodavnice, niz ugostiteljskih objekata, ali i bordeli za koje se manje – više znalo, budući da je prostitucija u Novom Sadu nekada bila sasvim legalna delatnost.
Kako i većina ulica tog vremena, bila je popločana žutim klinkerom, kakav se danas u Gradu može videti još samo na retkim mestima, poput dela Ulice Miloša Bajića, u blizini Riblje pijace.
Budući da je ova ulica nekada bila deo prve planski građene novosadske industrijske zone, u njoj su se nalazili i neki bivši veliki industijski giganati, poput fabrike „Elektrolux“.
Industrijski kompleks nekadašnjeg pogona “Elektrolux” u ulici Lasla Gala 32 u Novom Sadu, prvobitno se zvao “Agrar – Import”.
Kompleks je izgrađen 1939–1940. godine od strane poljoprivredne zadruge jugoslovenskih Nemaca po imenu “Agrar – Import”, a i danas predstavlja najreprezentativniji očuvani primer međuratne poslovne modernističke arhitekture u gradu.
Objekti ovog kompleksa imaju oko 2000 m2, na zgradi još i sada stoji natpis „Elektrolux“, a prostorije su godinama prazne.
Susedan objekat, na uglu sa Ulicom Vere Pavlović je možda čak i značajniji sa aspekta istorijskog nasleđa Novog Sada.
Ova zgrada, i fabrička hala u dvorištu podignute su 1920 godine i prvobitno je tu bila fabrika vršilica.
No, poznata je postala kasnije, jer se u njoj nekada nalazio Hotel „Orijent“, sa legendarnim restoranom mađarske nacionalne kuhinje „Piroš čizma“.
U „Piroš čizmi“ se služila ne samo mađarska, nego i dobra slovačka hrana, a u ovaj restoran nisu navraćali samo gosti iz Novog Sada, nego i iz drugih delova bivše Jugoslavije.
U ovoj ulici se nalaze i službene prostorije JKP „Stan“, preduzeća koje je deo komunalnog sistema Grada Novog Sada i bavi se održavanjem stambenih zgrada i poslovnih prostora.
Posle ulaza u JKP „Stan“, u zgradi sa velikim dvorištem nekada se nalazio magacin robe makedonske fabrike za proizvodnju nameštaja iz Skoplja „Treska“, dok se prodavnica nalazila na početku ulice Maksima Gorkog.
Kao što smo već rekli, nekada je ova ulica bila jedna od glavnih putnih pravaca i direktna veza Telepa sa najužim gradskim jezgrom.
Ono što će Ulicu Lasla Gala pretvoriti u saobraćajno „slepo crevo“ usledilo je u drugoj polovini šezdesetih godina probijanjem Bulevara oslobođenja, koji je tadašnju Železničku ulicu podelio na dva dela, a potom i gradnja nove Železničke stanice.
Uz to, u proteklih desetak godina nicanjem višespratnica ova ulica je potpuno promenila izgled, baš kao i cela Grbavica.
Polako su počele da nestaju stare novosadske kuće s početka 20 veka, a sa njima i neki od onih malih komšijskih „biznisa“, kojih ima u svakom kvartu, poput videoteke pod nazivom „Dragstor“, gde su se iznajmljivale prve video kasete i video rekorderi.
Sećanje na nekadašnji privredni i saobraćajni značaj Ulice Lasla Gala ostaje da živi još samo u sećanju retkih starosedelaca, na staroj fotografiji i ponekom novinarskom tekstu.
Ukoliko imate zanimljivu priču o nekoj od novosadskih ulica koju biste želeli da podelite sa ostalim čitaocima, pišite nam na gradskeinfo@gmail.com sa naznakom Moja ulica.
Preuzmite android aplikaciju.
