Црквена порта, осим оне основне хришћанске улоге, да одвоји секуларно од световног, имала је и практичну, али и заштитну намену. Унутар црквене порте се обично налазило гробље, звоник уколико га је било, школа и стан за учитеља, стан за свештеника, конак за посетиоце.
Новосадска римокатоличка жупа основана је 1718. године.
Када је Петроварадински шанац стављен под управу жупаније Бач – Бодрог 1727. године, жупанијска управа доделила је велику парцелу римокатоличкој црквеној општини за цркву, жупни дом и гробље.
На месту данашње Цркве Имена Маријиног (односно, како Новосађани воле да је зову – Катедрала), која се својом бочном страном налази у Католичкој порти, раније се налазила стара католичка црква из 1742. године.
Оно што већина Новосађана не зна је да се све до краја 18. века простор поред католичке цркве користио као гробље. Када је гробље исељено на тадашњу периферију града, читав простор добио је потпуно нову намену.
Порта је заједно са данашњом улицом Мите Ружића носила име Црквена улица до краја Првог светског рата, и поново током окупације, а између два рата се звала Порта, а после ослобођења Католичка порта, како се зове и данас.
Осим Цркве Имена Маријиног, други значајни објекти и институције који се налазе у новосадској
Католичкој порти су Зграда Римокатоличке црквене општине (Плебанија), Палата Ватикан и Културни центар Новог Сада (КЦНС).
Једноспратна палата Плебанија, изграђена је 1808. године за Римокатоличку црквену општину, у стилу раног класицизма са елементима касног барока, основе у облику правоугаоника.
Занимљиво је да је ова зграда једна од свега 8 зграда у центру Новог Сада којима током бомбардовања у Буни 1849. године није изгорео кров. Са дворишне стране се некада пружао врт све до Трифковићевог трга, да би у другој половини 19. века део врта ка тргу био парцелисан, након чега су изграђене две зграде.
Одмах поред, у згради која је грађена између два рата, данас се налази Културни центар Новог Сада.
Основна делатност КЦНС-а су књижевне трибине, друштвене трибине, сценски, музички, ликовни, филмски програми, издавачка делатност, фестивали, мултимедијални и интердисциплинарни пројекти.
Старија генерација, у периоду од 1954. до 1977. године, запамтила је овај простор под именом Трибина младих, док та институција није променила име у Културни центар „Соња Маринковић“, а нешто касније у Културни центар Новог Сада.
У дворишту Трибине младих (односно КЦНС-а), између осталих садржаја, налазила се и бина, која је имала вишенаменску улогу, као летњи биоскоп и као позорница за свирке.
Средња генерација памти овај простор по клубу „Пипинг“ који се ту налазио.
Такође, ’80-тих и ’90-тих, Католичка порта било је место окупљања панк-рок омладине, а у дворишту КЦНС-а одржане су неке од незаборавних свирки.
Најмлађи објекат у новосадској Католичкој порти је стамбено пословна палата Ватикан.
Градња овог монументалног објекта започета је 28. марта 1930. године, по пројекту бившег начелника Дунавске бановине Даке Поповића, а радови су завршени за само осам месеци.
Инвеститор је била Римокатоличка црквена општина, а трошкови изградње износили су за оно време импресивних 9 милиона динара. Зграда поседује стилске одлике позног историзма што доприноси чињеници да се добро уклопила у амбијент старог језгра.
Стамбено пословна палата Ватикан, налази се на северној страни Католичке порте, на месту четири куће, које су за потребе градње палате порушене. Површина објекта износи 22.400 м2, а у њој су изграђењне 242 просторије. У овој велелепној троспратници смештено је 24 модерних локала, осам четворособних, 15 трособних и три двособна стана. Станови су пространи, са великим собама, балконима и терасама.
Основе станова и комуникација рађене су по узору на стамбене палате из времена пре Првог светског рата.
У време када је завршена, била је једна од првих блоковских целина у граду.
Како се у многобројним локалима данас налазе кафићи и посластичарнице, од којих су неки познати у целом Новом Саду, па и шире, амбијентални простор палате Ватикан, у комбинацији са лепо уређеним тргом Католичке порте, посетиоцима пружа могућност да уживају у мирном и складном простору.
Католичка порта у Новом Саду је и након неколико векова, као и више различитих намена простора успела да остане важно место дешавања у граду.
Осим као место за релаксацију, овај простор се данас користи и за друге активности, претежно културног карактера. Католичка порта користи се за одржавање концерата класичне музике, као и за изложбе на отвореном.
Уколико пожелите да се склоните од гужве Змај Јовине улице, на неко мирно место, да на миру попијете кафицу, Католичка порта је право место. Цео простор је помало „завучен“ и спашен од гужве, па зато ни не чуди што приличан број родитеља са малом децом бира управо овај простор да предахне, када са подмлатком крене у шетњу центром Новог Сада.
За клинце који се без бојазни вијају, возе бициклом или добацују лоптом, праву атракцију представља фонтана која се налази у Католичкој порти.
Ова фонтана дело је Славка Жупанског, једног од најславнијих новосадских архитекти чије име се крије иза многих култних грађевина попут “Аполо центра“, зграде “Поштанске штедионице“, зграде у Косовској 1 итд…
Њена историја била је турбулентна, годинама уназад пролазила је кроз свакојаке процесе, али у некој, назови “новијој“ историји се можемо присетити разних догодовштина, попут периода у којем је пресушила, или још бољег периода када је једног успаваног новосадског јутра осванула пуна пене.
Наиме, те 2011. године су међу младима највећи тренд представљале “PenaParty“ журке, па успаваним Новосађанима којима је овај призор измамљивао осмехе на путу до посла, ова појава није представљала ни најмању мистерију.
Ех, шта ћете, младост – лудост…
Jedan od simpatičnih novosadskih sokaka: Ulica Mite Ružića (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
