Нови Сад је од свог постанка па до данашњих дана више пута мењао свој изглед. Ако би смо узели у разматрање само неколико последњих деценија, та трансформација би била итекако уочљива.
Али, то је ваљда природан процес кроз који сваки град мора да прође, како би опстао, попут каквог живог бића. Јер свако живо биће које се не прилагоди простору и времену у којем обитава, осуђено је да стагнира и временом нестане.
Међутим, постоје и изузеци, који не својом кривицом, остану прегажени пред налетом онога што би неки назвали прогресом, а други принудом.
Од настанка првих сокака уз дунавске рукавце, многе новосадске улице су током година промениле свој изглед, али мало њих се из главне саобраћајнице претворило у „слепо црево“.
Такав је случај са Улицом Ласла Гала у Новом Саду.
Наиме, пре око 150 година, градњом старе Железничке станице (која се налазила на месту данашње зграде Поште код Лиманске пијаце), ова улица је добила име Железничка и била је једна од главних у граду.
Простирала од садашњег Трга слободе, Улице Краља Александра, Железничке, Ласла Гала, па све до садашње Поште код Лиманске пијаце.
Колико је некада ова улица била важан путни правац, говори и чињеница да су готово од првог дана њоме саобраћали трамваји.
Само та чињеница је условила даљи развој ове улице, па су дуж ње никле многобројне радње, занатске продавнице, низ угоститељских објеката, али и бордели за које се мање – више знало, будући да је проституција у Новом Саду некада била сасвим легална делатност.
Како и већина улица тог времена, била је поплочана жутим клинкером, какав се данас у Граду може видети још само на ретким местима, попут дела Улице Милоша Бајића, у близини Рибље пијаце.
Будући да је ова улица некада била део прве плански грађене новосадске индустријске зоне, у њој су се налазили и неки бивши велики индустијски гиганати, попут фабрике „Elektrolux“.
Индустријски комплекс некадашњег погона “Elektrolux” у улици Ласла Гала 32 у Новом Саду, првобитно се звао “Аграр – Импорт”.
Комплекс је изграђен 1939–1940. године од стране пољопривредне задруге југословенских Немаца по имену “Аграр – Импорт”, а и данас представља најрепрезентативнији очувани пример међуратне пословне модернистичке архитектуре у граду.
Објекти овог комплекса имају око 2000 м2, на згради још и сада стоји натпис „Elektrolux“, а просторије су годинама празне.
Суседан објекат, на углу са Улицом Вере Павловић је можда чак и значајнији са аспекта историјског наслеђа Новог Сада.
Ова зграда, и фабричка хала у дворишту подигнуте су 1920 године и првобитно је ту била фабрика вршилица.
Но, позната је постала касније, јер се у њој некада налазио Хотел „Оријент“, са легендарним рестораном мађарске националне кухиње „Пирош чизма“.
У „Пирош чизми“ се служила не само мађарска, него и добра словачка храна, а у овај ресторан нису навраћали само гости из Новог Сада, него и из других делова бивше Југославије.
У овој улици се налазе и службене просторије ЈКП „Стан“, предузећа које је део комуналног система Града Новог Сада и бави се одржавањем стамбених зграда и пословних простора.
После улаза у ЈКП „Стан“, у згради са великим двориштем некада се налазио магацин робе македонске фабрике за производњу намештаја из Скопља „Треска“, док се продавница налазила на почетку улице Максима Горког.
Као што смо већ рекли, некада је ова улица била једна од главних путних праваца и директна веза Телепа са најужим градским језгром.
Оно што ће Улицу Ласла Гала претворити у саобраћајно „слепо црево“ уследило је у другој половини шездесетих година пробијањем Булевара ослобођења, који је тадашњу Железничку улицу поделио на два дела, а потом и градња нове Железничке станице.
Уз то, у протеклих десетак година ницањем вишеспратница ова улица је потпуно променила изглед, баш као и цела Грбавица.
Полако су почеле да нестају старе новосадске куће с почетка 20 века, а са њима и неки од оних малих комшијских „бизниса“, којих има у сваком кварту, попут видеотеке под називом „Драгстор“, где су се изнајмљивале прве видео касете и видео рекордери.
Сећање на некадашњи привредни и саобраћајни значај Улице Ласла Гала остаје да живи још само у сећању ретких староседелаца, на старој фотографији и понеком новинарском тексту.
Уколико имате занимљиву причу о некој од новосадских улица коју бисте желели да поделите са осталим читаоцима, пишите нам на gradskeinfo@gmail.com са назнаком Моја улица.
Преузмите андроид апликацију.
