Почетна > Бизнис
Бизнис

У Србији најприметнији раст радника на онлајн платформама

Број радника на онлајн платформи у константном је порасту, како у Србији, тако и у земљама региона. У односу на остале државе из окружења Србија је управо та која предњачи.
Фото: Unsplash/Unsplash+

То показују резултати мерења „Гигметра”, инструмента који је развио тим Центра за истраживање јавних политика захваљујући чијим алатима је могуће осликати карактеристике онлајн радне снаге и измерити платформску економију у Србији и још неколико земаља окружења.

После Србије, по укупном броју платформских радника следи Румунија, а потом и Северна Македонија, Албанија, Бугарска, Босна и Херцеговина, Мађарска, на крају и Хрватска и Црна Гора. Ипак, нешто индикативнији показатељ, како је објаснио Љубивоје Радоњић, из центра, може бити популација гиг-радника на 100.000 становника у свим земљама.

„Ту већ видимо другачију расподелу и у том контексту Северна Македонија има највећи број фриленсера на 100.000 становника, и потом се смењују Србија, Албанија и Црна Гора. Што се тиче структуре радне снаге по професијама, највећи део гиг-радника је у области креативних услуга и мултимедија“ навео је Радоњић.

Када се посматра полна структура платформског рада, доминантан је удео мушкараца у свим земљама региона, па и у Србији.

„У БиХ је највећи удео мушкараца у гиг-популацији радне снаге, док је занимљиво да Албанија ипак стоји најбоље када је реч о уделу жена у гиг-популацији. У Србији на десет радника на платформи долази шест до седам мушкараца, у односу на жене“ подсетио је он.

У просеку мушкарци остварују боље цене рада, послујући на платформи. Последња анализа из фебруара 2023. за Србију показује да је у протекле две године дошло до тога да сада по радном сату гиг-раднице у просеку остварују 86,6 одсто цене рада коју на истим платформама добија јачи пол, показала је анализа „Гигметра”.

„Мушкарци су дакле у позицији да остваре више цене рада за своје услуге на платформи, па у том контексту имају и веће приходе. Најновије мерење показује да је удео жена у укупно оствареним приходима тек 25,6 одсто. Такав тренд је присутан и код нас и у региону“ додао је Радоњић.

Када се посматрају професије, највећи диспаритет између мушкараца и жена у Србији је у области развоја софтвера и технологија. Јер, мушкарци су многоструко заступљенији, са 86,8 одсто.

С друге стране, жене су боље плаћене у две врсте професија – областима креативних услуга и мултимедија, као и у административним услугама и уносу података.

Mali: Udeo javnog duga u BDP-u 51 odsto

Преузмите андроид апликацију.