Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, Radoš Đurović, kaže da se u Srbiji nalazi oko 6.000 izbeglica iz Ukrajine, od kojih je samo 50-ak u prihvatnim kampovima, uz ocenu da je administracija spora u rešavanju statusa izbeglica iz te zemlje.
Đurović u izjavi za Tanjug navodi da i pored odluke Vlade Srbije o privremenoj zaštiti i Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti, izbeglice iz Ukrajine nisu u mogućnosti da ostvare prava o zdravstvenoj zaštiti, školovanju i pristupu tržištu rada.
„U Srbiji ih je oko 6.000, od kojih je samo 50-ak smešteno u prihvatne kampove. To nije nemoguće za naše institucije koje u ovoj oblasti moraju adekvatno da reaguju. Ovo nije redovna situacija. Od početka krize isticali smo da naša zemlja mora da bude spremna na 10.000 ljudi i da prema tome uspostavimo sistem“, rekao je Ðurović.
Na pitanje kakva je mogućnost integracija izbeglica iz Ukrajine u naše društvo, Đurović je rekao da je trebalo da se računa da oni zbog ratnih dejstava neće moći brzo da se vrate i da se napravi adekvatan plan integracije.
Dodaje da bi trebalo da se uključe i lokalne samouprave, gradovi i opštine u kojima su smeštene izbeglice.
Oni će, kaže, kroz podršku porodice i prijatelja ući u proces neke integracije u društvu, ali da bi ta integracija bila uspešna, potrebno je da ljudi koji su izbegli iz Ukrajine što pre dobiju lične karte za lica sa privremenom zaštitom.
Đurović navodi i da nema sistemaskog upisa dece izbeglica iz Ukrajine u škole, već da su to pojedinačni slučajevi, kao da nema mogućnosti ni da se izbeglice zaposle, jer nemaju ličnu kartu.
„Olakšavajuća okolnost je jezik blizak nama, mentalitet, kultura, socijalne veze koje postoje u lokalnoj sredini. To bi trebalo da bude idealna situacija za integraciju“, poručuje Đurović.
Za sada, navodi on, pritisak izbegličke krize iz Ukrajine nije na teretu sistema, jer ljudi troše svoj novac, snalaze se uz pomoć prijatelja ili sami, ali i upozorava da će im uskoro biti potrebna podrška, jer mnogi od njih će potrošiti i novac i snagu.
„Srbija je mala zemlja, za nju 6.000 ili više ljudi je velika brojka, tako da moramo da razmišljamo o tome“, smatra Đurović.
On ističe da Hrvatska vrlo dobro reaguje na priliv izbeglica, i da to je „neočekivani odgovor sistema“, pogotovo kad se ima u vidu dijametralno suprotno ponašanje te države prema izbeglicama iz Azije i Afrike.
Đurović kaže i da izbeglice dolaze iz skoro svih krajeva Ukrajine, navodeći da je za sve izbeglice najvažnije da izađu iz svojih mesta pre nego što počnu ratna dejstva u njima, pošto je posle toga gotovo nemoguće.
On navodi da je više od 4,7 miliona ljudi do ovog trenutka napustilo Ukrajinu, od čega se više od 2,7 miliona nalazi u Poljskoj, preko 700.000 u Rumuniji, više od 320.000 u Slovačkoj, a preko 430.000 u Mađarskoj i Moldaviji.
Kako kaže, istočni deo EU – Poljska, Rumunija i Mađarska imaju probleme da prihvate izbeglice iz Ukrajine, jer nemaju tehničkih kapaciteta za to, i nadaju se da će oni što pre nastaviti dalje, dodajući da u tim zemljama značajno pomažu civilno društvo, građani, privatne firme i lokalne samouprave.
Đurović dodaje da je oko 800.000 Ukrajinaca sa istoka zemlje moralo da ode u Rusiju, bez obzira za koju su stranu, jer su otvoreni koridori bili okrenuti ka Rusiji.
Preuzmite android aplikaciju.
