Na Trgu Svetog Đorđa u Somboru održana je centralna manifestacija Dan sećanja na žrtve NATO agresije 1999. godine sa koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio da je pre 24 godine umrlo savremeno međunarodno pravo, ali da srpski duh nisu slomili i nikada ga neće slomiti i da Srbiju nikada nikome nećemo dati.
Skupu pod sloganom „Oprostićemo ako budemo mogli. Zaboraviti, samo ako nas ne bude bilo“, koji je završen izvođenjem pesme „Vostani Serbie“, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika prisustvovali su i predsednici narodnih skupština Srbije i Republike Srpske Vladimir Orlić i predsednici Vlade Srbije i Republike Srpske Ana Brnabić i Radovan Višković, članovi vlada Srbije i Republike Srpske.
Danu sećanja prisustvovali su i poslanici, predsednik pokrajinske vlade, predstavnici Srpske Pravoslavne Crkve i verskih zajednica, porodice i potomci stradalih pripadnika vojske, policije i civila, diplomatskog kora, verskih zajednica, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Srpske liste, udruženja koje čuvaju kolektivno sećanje na herojsku borbu države i naroda tokom NATO agresije, Srba iz regiona.
Osim Aleksandra Vučića, patrijarha srpskog Porfirija i predsesnika Republike Srpske Milorada Dodika okupljenima se obratila i Marijana Medić Paskaš, ćerka zastavnika Radovana Medića koji je poginuo u Somboru, prve žrtve NATO agresije.
Ona je istakla da su prošle pune 24 godine ili 8.760 dana otkako je njen otac poginuo. „Zvuk sirene i tvoje poslednje voli vas tata koje si rekao na vratima kada si odlazio zauvek je obeležilo moj i život mog brata“, rekla je ona.
Navela je da je očev odlazak mnogo boleo kao i da je njena majka našla snage da se bori i podigla decu da izrastu u dobre i poštene ljude.
„Propustio si mnoge naše lepe događaje u životu i rođenja naše dece, ali znam da si opet na neki način sa nama“, rekla je Marijana Medić Paskaš.
Zahvalila je državi Srbiji što čuva sećanje na poginule u NATO agresiji među kojima je i njen otac koji je, kako je istakla, mnogo voleo svoju zemlju, svoj narod i slobodu.
U prigodnom scenskom programu ovogodišnjeg Dana sećanja na žrtve NATO bombardovanja koji je održan na centralnom gradskom trgu u Somboru kroz televizijske vesti o napadima i ubistvima Srba od strane albanskih terorista od 1996. godine pa nadalje, zatim najvećim stradanjima od bombardovanja kao što su ona u Aleksincu, Surdulici, Nišu, Novom Pazaru, Varvarinu.. dočarano je vreme pred i tokom NATO agresije.
To teško vreme dočarano je i kroz slučaj jedne porodice na Kosovu i Metohiji, čiji član 22-godišnji Radivoje odlazi u rat, ostavljajući kući majku Jelicu, oca Dragana, suprugu Maricu i sina Iliju, tada bebu.
Raša, kako su Radivoja zvali, gine u ratu, a njegovi roditelji stradaju u vozu na putu da obiđu sina na frontu. Preživeli su samo Ilija i Marica, koja na kraju priče kaže: „Iliju i mene je sam Gospod sačuvao kada nam je bomba pala u dvorište kuće. Nije eksplodirala. Želeo je Gospod da sačuva moga Iliju da kada poraste ima ko da se ponosi ocem, dedom kao što su se oni ponosili svojim precima“.
Scenski program režisera i scenariste Miljana Guberinića, scenografa i kostimografa Magdelene Vlajić Glavonić, izveli su glumci Marija i Nebojša Kundačina, Dušan Simić, Maja Kolundžija Zoroe.
Glumac Nebojša Kundačina koji je tumačio lik Dragana čiji je sin Radivoje poginuo na Kosovu za vreme bombardovanja, govorio je stihove pesme „Kosovo polje“ Matije Bećkovića.
U programu su učestvovali i hor i orkestar „Rapsodija“, dirigenta Aleksandra Švarca a izvedene su numere „Najduža noć“ Aleksandre Kovač i Romana Goršeka „So maki sam se rodika“ kao i pesma „Vostani Serbie“ čijim izvođenjem je program na Trgu Svetog Đorđa završen.
Preuzmite android aplikaciju.
