Skoro 60.000 sezonskih radnika u poljoprivredi evidentirano je od početka 2019. u elektronskom sistemu za pojednostavljenu prijavu, objavio je NALED.
Za dane tokom kojih su bili angažovani osim naknade za rad, ostvarili su pravo na penzijsko osiguranje i osiguranje u slučaju povrede na radu, kao i pravo na zadržavanje socijalnih davanja.
To je sve ono što najčešće nisu imali pre Zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima.
NALED-ova analiza prve tri godine reforme u ovoj oblasti pokazuje da broj prijavljenih sezonaca iz godine u godinu raste. Tokom 2019. bilo je evidentirano 28.407 radnika, sledeće 32.906, a prošle godine 38.501 radnik odnosno 48 odsto sezonaca, koliko zvanična statistika procenjuje da ih ima u Srbiji.
Kada se to uporedi sa 2018. kada je ugovor imalo tek nešto više od 3.500 radnika odnosno oko pet odsto, evidentno je da je nova procedura pomogla suzbijanju rada na crno u ovoj oblasti.
„Uspeh reforme leži u efikasnosti, jer je proceduru potpisivanja ugovora na papiru i odlaska na šaltere institucija zamenila prijava putem portala sezonskiradnici.gov.rs ili mobilne aplikacije u svega nekoliko minuta. Osim što je olakšao poslodavcima, ovaj zakon je puno pomogao i radnicima, jer im je dao veća prava nego što imaju po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima“, kaže šefica jedinice za poljoprivredu i zdravstvo u NALED-u Jelena Radnović Vukčević.
To je, kaže, pre svega zadržavanje prava na socijalna davanja ili porodičnu penziju, a s obzirom na to da su mnogi sezonski radnici korisnici tih primanja, i sami su tražili da ne budu prijavljeni kako ih ne bi izgubili.
Reformu sezonskog zapošljavanja sproveli su Vlada Srbije i ministarstva za rad i poljoprivredu, u saradnji s NALED-om i uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ Otvoreni regionalni fond za modernizaciju opštinskih usluga u jugoistočnoj Evropi.
Inicijativa je stigla od voćarskih kompanija iz Srema i tadašnjeg gradonačelnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića koji su se obratili NALED-u zbog procedure koja je otežavala poštovanje propisa i nametala suvišne troškove.
Prema rečima Radnović Vukčevićeva, NALED i GIZ Otvoreni regionalni fond i danas rade zajedno s Vladom Srbije na promociji prednosti sistema kod poslodavaca i sezonskih radnika, a u prvoj polovini 2022. planirani su okrugli stolovi u više regiona Srbije, kao i poseta predstavnika institucija Severne Makedonije, Crne Gore i Albanije koji žele da ovu reformu sprovedu u svojim zemljama.
Analiza podataka portala sezonskiradnici.gov.rs pokazuje da su elektronsku prijavu sezonskih radnika koristila 583 poslodavca, najviše sa teritorije Novog Sada, Sombora i Subotice.
Za radnike koje su angažovali, u budžet su uplatili 895 miliona dinara na ime poreza i doprinosa.
Iako je utisak da sezonske poslove u agraru najviše obavljaju stariji građani, rezultati pokazuju drugačiju sliku.
Trećinu radnika odnosno njih 19.890 činili su mladi između 18 i 30 godina. Iza njih su radnici između 46 i 60 godina (26 odsto) i osobe između 31 i 45 godina (22 odsto).
Poslodavci sezonske radnike angažuju tokom cele godine, a najviše u periodu jun – septembar kada su i najveće potrebe za radovima u poljoprivredi.
Potražnja je najveća u završnoj fazi odnosno za čišćenje, ljuštenje, sortiranje, pakovanje i skladištenje proizvoda (617.000 angažovanja).
Slede poslovi branja jabučastog voća (482.000) i pripreme zemljišta, sadnje, setve i žetve (317.000).
Vođen uspehom ove reforme, NALED je predložio njeno proširenje na niskokvalifikovane poslove u građevinarstvu, sektoru ugostiteljstva i turizma i na poslove pomoći u kući, gde takođe postoji veliki broj neprijavljenih radnika zbog povremenog karaktera i specifičnosti poslova koje obavljaju.
Podršku za proširenje sistema pojednostavljenog radnog angažovanja i dalje unapređenje elektronskog sistema za prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi pružila je i Ambasada Velike Britanije kroz projekat Counter Grey.
Isplata pomoći za biljnu proizvodnju i ove godine bez zahteva
Preuzmite android aplikaciju.
