Guvernerka Jorgovanka Tabaković izjavila je da zgrade banaka u Srbiji čuvaju poverenje u profesiju.
Otvarajući u Galeriji Narodne banke Srbije manifestaciju na kojoj je promovisana monografija „Bankarska arhitektura – Zgrade novčanih zavoda u Beogradu 1918 – 1941“, guvernerka je obećala da će čuvati poverenje u bankarsku profesiju.
„Oštrina i snaga naših zgrada spolja, a emotivnost iznutra. O tome smo govorili. O ljudskosti, prijateljstvu i o bojama u kojima su živeli naši preci. Molim sve nas, da ne postanemo emotivni daltonisti i da ne izgubimo osećaj solidarnosti i svrhu našeg postojanja. Radimo za ljude sa ljudima“, poručila je Tabakovićeva.
Ona je obećala da srpske banke nikada neće prestati da budu banke koje imaju šaltere i kontakt sa ljudima.
„Jer, jedno je napisati nešto, a kada se gleda u oči, kao mi sada ovde, to je nešto sasvim drugo“, istakla je guvernerka.
Istoričar umetnosti i autor monografije Marko Stojanović rekao je da su zgrade beogradskih banaka biseri Beograda.
„To su prvoklasne zgrade za taj period. Pred vama su zgrade koje su vrhunac perioda koje je trajalo nekoliko stotina godina, gde su postojale šalter sale, gde su ljudi dolazili i gde se komuniciralo sa ljudima. Tog vremena više nema“, poručio je Stojanović.
Dodao je da savremene komercijalne banke uskoro neće imati šalter sale, niti kontakte sa građanima i da se sve više prelazi na elektronsko bankarstvo.
„Neke već nestaju, neke se preuređuju za druge namene, neke su i srušene. Gledaćemo da što više tih zgrada sačuvamo“, rekao je Stojanović.
Akademik Branislav Mitrović istakao je da arhitektura ima nemerljiv uticaj na naše okruženje i određuje pravce razvoja društva, a da je impresivna arhitektonska delatnost između dva rata, gde su se gradili vanredni objekti koji su govorili o moći tog društva.
„Zgrade banaka su stubovi državne moći. Ti objekti svojom arhitekturom jesu ono što je najreprezentativnije i najupečatljivije čime je sredina mogla da se predstavi i pokaže svoju moć. Deluju stabilno i moćno, jer objekti banaka moraju da pošalju poruku sigurnosti i poverenja“, rekao je Mitrović.
Direktorka izdavačke kuće HERAedu i urednica izdanja Zorica Stablović Bulajić rekla je da je gradnjom zgrada banaka Beograd prestao da liči na orijentalnu varoš i dobio duh Evrope.
Naglasila je da je zgrada NBS u Kralja Petra, uz zdradu Glavne pošte, jedina zadržala i sačuvala svoju primarnu namenu kao u vreme kada su se gradile.
Monografiju prati izložba koja putem vizuelne prezentacije dodatno informiše publiku o arhitektonskim karakteristikama zgrada koje su bile predmet istraživanja autora monografije.
Autor dizajna postavke je arhitekta Zorana Zlatojević, a autor dizajna plakata za izložbu arhitekta Bojan Stević.
Posetioci su mogli da pogledaju i dokumentarni film pod nazivom „Beograd priča – Bankarska arhitektura Beograda 1918 – 1941“, koji je rezultat saradnje novinara Zorana Nikolića i istoričara umetnosti Marka Stojanovića.
Direktor fotografije filma je Nikola Novaković, a reditelj Stanislav Gajica.
Izložba će trajati do 29. septembra i deo je programa kojim se obeležava manifestacija „Dani evropske baštine – Živo nasleđe“.
Preuzmite android aplikaciju.
