Гувернерка Јоргованка Табаковић изјавила је да зграде банака у Србији чувају поверење у професију.
Отварајући у Галерији Народне банке Србије манифестацију на којој је промовисана монографија „Банкарска архитектура – Зграде новчаних завода у Београду 1918 – 1941“, гувернерка је обећала да ће чувати поверење у банкарску професију.
„Оштрина и снага наших зграда споља, а емотивност изнутра. О томе смо говорили. О људскости, пријатељству и о бојама у којима су живели наши преци. Молим све нас, да не постанемо емотивни далтонисти и да не изгубимо осећај солидарности и сврху нашег постојања. Радимо за људе са људима“, поручила је Табаковићева.
Она је обећала да српске банке никада неће престати да буду банке које имају шалтере и контакт са људима.
„Јер, једно је написати нешто, а када се гледа у очи, као ми сада овде, то је нешто сасвим друго“, истакла је гувернерка.
Историчар уметности и аутор монографије Марко Стојановић рекао је да су зграде београдских банака бисери Београда.
„То су првокласне зграде за тај период. Пред вама су зграде које су врхунац периода које је трајало неколико стотина година, где су постојале шалтер сале, где су људи долазили и где се комуницирало са људима. Тог времена више нема“, поручио је Стојановић.
Додао је да савремене комерцијалне банке ускоро неће имати шалтер сале, нити контакте са грађанима и да се све више прелази на електронско банкарство.
„Неке већ нестају, неке се преуређују за друге намене, неке су и срушене. Гледаћемо да што више тих зграда сачувамо“, рекао је Стојановић.
Академик Бранислав Митровић истакао је да архитектура има немерљив утицај на наше окружење и одређује правце развоја друштва, а да је импресивна архитектонска делатност између два рата, где су се градили ванредни објекти који су говорили о моћи тог друштва.
„Зграде банака су стубови државне моћи. Ти објекти својом архитектуром јесу оно што је најрепрезентативније и најупечатљивије чиме је средина могла да се представи и покаже своју моћ. Делују стабилно и моћно, јер објекти банака морају да пошаљу поруку сигурности и поверења“, рекао је Митровић.
Директорка издавачке куће ХЕРАеду и уредница издања Зорица Стабловић Булајић рекла је да је градњом зграда банака Београд престао да личи на оријенталну варош и добио дух Европе.
Нагласила је да је зграда НБС у Краља Петра, уз здраду Главне поште, једина задржала и сачувала своју примарну намену као у време када су се градиле.
Монографију прати изложба која путем визуелне презентације додатно информише публику о архитектонским карактеристикама зграда које су биле предмет истраживања аутора монографије.
Аутор дизајна поставке је архитекта Зорана Златојевић, а аутор дизајна плаката за изложбу архитекта Бојан Стевић.
Посетиоци су могли да погледају и документарни филм под називом „Београд прича – Банкарска архитектура Београда 1918 – 1941“, који је резултат сарадње новинара Зорана Николића и историчара уметности Марка Стојановића.
Директор фотографије филма је Никола Новаковић, а редитељ Станислав Гајица.
Изложба ће трајати до 29. септембра и део је програма којим се обележава манифестација „Дани европске баштине – Живо наслеђе“.
Преузмите андроид апликацију.
