Kod nekih političara očigledno vlada nesporazum, naročito u Republici Srpskoj, a Dejtonski sporazum traži da se konstruktivno razgovara, ne samo u Banjaluci, nego i u drugom delu zemlje, kao i da se stvari konstantno koriguju, izjavio je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit.
Šmit je za N1 BH, u novogodišnjoj poruci građanima BiH poručio i da ne može da prihvati da se zakoni koje su napravili njegovi prethodnici ne primenjuju, da mora da ostane jedna zajednička vojska, da smatra da BiH nije u ratnoj opasnosti, ali da jeste u opasnosti kada je u pitanju siromaštvo stanovništva i odlazak iz zemlje.
Naglasio je i da je zahvalan međunarodnoj zajednici na uspehu, što su, kako je rekao, ideje iz Banjaluke „ipak malo ostavljene po strani“.
„Dve, tri vojske, to ne može da bude, reč je o Sporazumu o transferu nadležnosti i on mora da opstane, mora ostati jedna zajednička vojska, a to su Oružane snage“, poručio je Šmit.
Visoki predstavnik, koji je u Republici Srpskoj nepriznat, jer nije izabran po legalnoj proceduri, objasnio je da su NATO i Eufor u BiH prisutni zbog stabilizacije, a izjavio je i da je zahvalan što je percepcija kod NATO, ali u Eufora postala malo jača, ne u smislu kako je rekao, broja vojnika, nego u smislu stabilnosti.
„Iskreno, ne računam na to da će doći neki bataljoni, nego na stabilnu prisutnost u nekom okviru“, rekao je Šmit.
On je mišljenja da situacija u BiH međunarodno nije dobro poznata, a naglasio je da on to pokušava da promeni, kao i da uprkos tome što neki imaju, kako je rekao, ideju da je situacija sada u toj zemlji kao devedesetih godina, on ne misli da je BiH u ratnoj opasnosti.
„Opasnost od nestabilnosti postoji, ali nju sama BiH pravi, ona nije uneta spolja u BiH“, rekao je.
On je izjavio i da je kroz diskusije sa građanima, a ne samo političarima, ustanovio da oni imaju sasvim druge brige od onoga što se naglašava u političkim diskusijama.
„Oko 900 hiljada ljudi u BiH, ako merimo po evropskim standardima, žive na rubu siromaštva, broj nezaposlenih je preko 30 odsto, neto plata je oko 500 evra, a prosečna penzija je malo više od 200 evra, pa to su pitanja o kojima se u BiH mora govoriti, a ne treba li nam neka nova agencija za lekove“, naglasio je Šmit uz konstataciju da je u poslednjih osam godina oko pola miliona ljudi otišlo iz BiH.
Bosna i Hercegovina sa neizvesnošću ulazi u 2022. godinu, poručio je visoki predstavnik u delu intervjua koji je ranije danas objavljen, i pozvao građane da ne odlaze iz zemlje, već da ostanu da bi, kako je rekao, zajedno gradili novu državu.
