Победа конзервативне Народне партије (ПП) и крајње десничарског Вокса на изборима 29. новембра могла би поново да покрене питање каталонске независности и изазове нове тензије између Мадрида и Каталоније, готово деценију након покушаја отцепљења 2017. године, објавио је бриселски Политико.
Представници каталонских сепаратистичких странака упозоравају да би тврђи приступ деснице могао да доведе до ограничавања аутономије региона и поновног јачања покрета за независност.
Каталонија, други највећи аутономни регион Шпаније, учествује са око 19 одсто у националној економији и обухвата 16,5 одсто становништва земље.
Шпански премијер Педро Санчез је током мандата преговарао са сепаратистичким странкама и пристајао на уступке у замену за њихову парламентарну подршку, укључујући и закон о амнестији за Каталонце умешане у покушај сецесије.
Иако независност и даље подржава 43 одсто Каталонаца, према подацима регионалног завода за статистику, то питање више није међу њиховим главним приоритетима, иза становања, имиграције и криминала.
Бивши каталонски председник Карлес Пуџдемон недавно је признао да је покрет за независност фрагментиран и ослабљен.
Лидер ПП Алберто Нуњез Феихо оптужио је Санчеза да нарушава уставни систем Шпаније због сарадње са каталонским националистима, док се Вокс залаже за забрану сепаратистичких странака и укидање децентрализованог политичког уређења земље.
Феихо је, међутим, током кампање одбацио тврдње да жели централизацију власти, наводећи да жели да омогући функционисање каталонске самоуправе.
Он је најавио укидање закона о амнестији, док је лидер Вокса Сантијаго Абаскал ублажио реторику о Каталонији и у први план ставио сузбијање имиграције.
Каталонски председник Салвадор Иља изразио је сумњу у намере деснице, упозоравајући да би политика ПП-а и Вокса могла да угрози деценије изграђивану регионалну аутономију.
Једна од могућих тачака сукоба могла би да буде употреба каталонског и других регионалних језика у шпанском Конгресу, као и језичка политика у школама.
Представници каталонских сепаратиста упозоравају и на могуће смањење финансирања и надлежности регионалне владе.
Аналитичари оцењују да би тврђи приступ Мадрида могао поново да ојача сепаратистички покрет, посебно ако нова влада буде користила питање каталонског идентитета у политичким сукобима.
Директор Барселонског института за политичке и друштвене науке Ориол Бартомеус рекао је да би ПП могао да заузме оштрији став према Каталонији уколико не оствари резултате у другим областима, попут економије.
Пуџдемон, који од 2017. живи у Белгији, могао би да се врати у Шпанију након избора, што би, према проценама, могло да охрабри присталице независности.
Његова странка Јунтс сматра да би влада ПП-а и Вокса могла да допринесе поновном јачању сепаратистичког покрета.
Нетањаху наводно свакодневно позива Трампа да настави рат са Ираном
Преузмите андроид апликацију.
