Početna > Biznis
Biznis

Turska centralna banka snizila referentnu kamatu

Turska centralna banka je snizila danas referentnu kamatnu stopu za 100 baznih poena na 15 odsto i nagovestila dodatno ublažavanje uprkos inflaciji koja se kreće blizu 20 procenata, ubrzavši spiralu pada lire na istorijski najniži nivo.
Foto: Unsplash/Ibrahim Boran

Centralna banka, koju opozicija kritikuje da se povinuje zahtevima predsednika Tajipa Erdogana za vođenje stimulativne monetarne politike, saopštila je da je već deo pritiska na rast cena privremen i da će trajati do sredine 2022, što joj ostavlja prostor za još jedno moguće smanjenje kamate sledećeg meseca, prenosi Rojters.

Ovim potezom centralne banke je nastavljen cuklus ublažavanja monetarne politike koji je u septembru, kada je započet, šokirao tržišta, navodi britanska agencija.

Analitičari kažu, dodaje Rojters, da je to nepromišljen potez s obzirom na pad lire i rast inflacije, i da je odraz „Erdoganove čvrste ruke“ u centralnoj banci u kojoj je za dve i po godine smenio tri guvernera.

Turska valuta je pala na 10,98 lira prema dolaru nakon odluke banke, što je pad od 6,6,9 posto u odnosu na njen ovogodišnji maksimum u martu.

Odbor za monetarnu politiku turske centralne banke je saopštio da će se prolazni pritisak na inflaciju „sa strane ponude i drugih faktora, koji su van kontrole monetarne politike“ zadržati tokom prve polovine sledeće godine.

„Odbor će razmotriti da dovrši korišćenje ograničenog prostora koji impliciraju ovi faktori u decembru”, na svojoj poslednjoj sednicu u ovoj godini, dodaje se.

Erdogan je u sredu obećao da će ići „do kraja“ u borbi protiv visokih kamatnih stopa i pozvao kompanije da investiraju i zapošljavaju, što je izazvalo ubrzanje rasprodaje lire, koje podseća na vrhunac krize turske valute iz 2018.

Deprecijacija lire i rast troškova života nagrizaju zarade Turaka i pogađaju Erdoganov rejting u anketama javnog mnjenja uoči izbora koji treba da se održe najkasnije sredinom 2023. godine. Lideri opozicije su zatražili juče raspisivanje prevremenih izbora.

Deprecijacija lire od 32 posto u dosadašnjem toku ove godine podiže cene uvozne robe, podstičući inflaciju koja je prošlog meseca dostigla 19,89 posto, što je njen najviši nivo u poslednje skoto tri godine i četiri puta veći od zvaničnog ciljane stope inflacije centralne banke.


BDP Čilea porastao 17,2% u trećem kvartalu međugodišnje

 

Preuzmite android aplikaciju.

Oznake