Почетна > Бизнис
Бизнис

Турска централна банка снизила референтну камату

Турска централна банка је снизила данас референтну каматну стопу за 100 базних поена на 15 одсто и наговестила додатно ублажавање упркос инфлацији која се креће близу 20 процената, убрзавши спиралу пада лире на историјски најнижи ниво.
Фото: Unsplash/Ibrahim Boran

Централна банка, коју опозиција критикује да се повинује захтевима председника Тајипа Ердогана за вођење стимулативне монетарне политике, саопштила је да је већ део притиска на раст цена привремен и да ће трајати до средине 2022, што јој оставља простор за још једно могуће смањење камате следећег месеца, преноси Ројтерс.

Овим потезом централне банке је настављен цуклус ублажавања монетарне политике који је у септембру, када је започет, шокирао тржишта, наводи британска агенција.

Аналитичари кажу, додаје Ројтерс, да је то непромишљен потез с обзиром на пад лире и раст инфлације, и да је одраз „Ердоганове чврсте руке“ у централној банци у којој је за две и по године сменио три гувернера.

Турска валута је пала на 10,98 лира према долару након одлуке банке, што је пад од 6,6,9 посто у односу на њен овогодишњи максимум у марту.

Одбор за монетарну политику турске централне банке је саопштио да ће се пролазни притисак на инфлацију „са стране понуде и других фактора, који су ван контроле монетарне политике“ задржати током прве половине следеће године.

„Одбор ће размотрити да доврши коришћење ограниченог простора који имплицирају ови фактори у децембру”, на својој последњој седницу у овој години, додаје се.

Ердоган је у среду обећао да ће ићи „до краја“ у борби против високих каматних стопа и позвао компаније да инвестирају и запошљавају, што је изазвало убрзање распродаје лире, које подсећа на врхунац кризе турске валуте из 2018.

Депрецијација лире и раст трошкова живота нагризају зараде Турака и погађају Ердоганов рејтинг у анкетама јавног мњења уочи избора који треба да се одрже најкасније средином 2023. године. Лидери опозиције су затражили јуче расписивање превремених избора.

Депрецијација лире од 32 посто у досадашњем току ове године подиже цене увозне робе, подстичући инфлацију која је прошлог месеца достигла 19,89 посто, што је њен највиши ниво у последње ското три године и четири пута већи од званичног циљане стопе инфлације централне банке.


БДП Чилеа порастао 17,2% у трећем кварталу међугодишње

 

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке