Boja slova, redosled reči, opisi jela i broj stranica menija utiču na to šta ćemo i koliko naručiti u restoranu, te koliko ćemo novca potrošiti, tvrde psiholozi, a vešti ugostitelji znaju kako da iskoriste ta zrnca mudrosti u svoju korist.
Uz mudro osmišljen jelovnik gosti naručuju i troše više nego što su nameravali na ulasku u restoran, tvrde psiholozi. Pritom se ne radi o hipnozi niti podvalama, nego o malim grafičkim trikovima i kreativnom pristupu.
Boje su bitne
Važnost boja dobro poznaju stručnjaci za uređenje enterijera, ali i dizajneri jelovnika. Zelena poručuje: ovo je sveže i organski uzgojeno, a narandžasta podstiče apetit.
Žuta je razigrana i vrckava, a na tamnoj podlozi odlično se vidi čak i kad je osvetljenje slabije, pa se često koristi za nazive jela koja se jedu uveče. Crvena podstiče na akciju, poručujući podsvesti da se samo jednom živi, pa zašto ne bismo potrošili više.
Zlatni trougao
Kad uzmemo jelovnik u ruke, pogled najprije pada u sredinu, zatim putuje na gornji desni ugao pa skreće levo. Poznavaoci ovaj fenomen nazivaju zlatnim trouglom, a vešti ugostitelji ga koriste tako da na te delove menija stavljaju najskuplja jela.
Jela na vrhu
Istraživanja su pokazala da gosti najčešće naručuju prva dva jela ili poslednje sa stranice, odeljka, kolone… Stoga se menadžerima restorana savetuje da upravo tu stave ona jela za koja misle da su nepravedno zapostavljena ili žele da povećaju njihovu prodaju.
Hrana za maštu
Imena jela koja su okićena superlativima, kao najbolji hamburger na svetu, najčešće ostaju neprimećena ili izazivaju podsmehe, ali jednostavni dodatni opisi koji golicaju maštu mogu biti pun pogodak. Tako, recimo, veoma ozbiljna letnja salata ili tuna žutih peraja podstiču na razmišljanje o jelu, a to je samo korak do naručivanja.
Igra emocija
Nazivi jela poput „supica bake Jele“ igraju na emociju, jer zamišljamo vrednu baku kako navlači kecelju i secka povrće iz bašte da bi razveselila unuke. To što baka Jela kuva supu tako što sipa instant sadržaj iz kesice u ključalu vodu nikome ne pada na pamet.
Strah od blamaže
Više je onih koji ne naručuju vino jer ih je strah da će pogrešiti nego istinskih poznavaoca. Ugostiteljima je to sve jasnije, pa se često u karti pića mogu pronaći opisi vina poput – lagana i lepršava bela ili suva i slojevita crna, jer daju naznaku o čemu se radi.
Brojevi i slova
Ugostitelji znaju da je otvaranje novčanika često najgori deo posete restoranu. Iako treba istaći cene, jer niko ne voli kad ne zna na čemu je, nigde ne piše da uz broj treba da stoji i valuta. Neki ugostitelji se služe vrlo uspešnom taktikom da cene umesto brojevima napišu slovima i tako one postanu manje „vidljive“.
Funkcionalna belina
Na stranicama s puno slova oko traži prazninu da se odmori i smesti se upravo tamo gde su mudri dizajneri menija stavili najisplativija ili najskuplja jela. Jela od jaja, testenine i deserti koji mogu duže da stoje, ugostiteljima se najčešće i najviše isplate.
Baršun i zlato
Pristupačniji restorani u kojima se razmišlja o izgledu menija često imaju retro dizajn koji podseća na detinjstvo, ili vrednost koja raste proporcionalno godinama koje prolaze jer sugerišu na dobar odnos cene i kvalitete. Ekskluzivniji restorani često idu na deblji papir, baršunaste korice ili zlatna slova, kako bi se pojačao utisak elegancije.
I količina je bitna
Neki restorani žele da se pohvale brojem jela koja njihov kuvar zna da pripremi, ali ako gosta zaboli ruka od listanja stranica jelovnika, lakše će posumnjati da nisu sva jela sveže pripremljena. Manje a kvalitetno uvek je bolja opcija. Dnevni meni na jednoj strani proverena je formula koja uvek upali, jer ne stvara stres kod ljudi koji se teško odlučuju šta će jesti.
Mitovi u koje veruju gastronomski snobovi: Da li ste se pronašli?
Preuzmite android aplikaciju.
