Nedostatak donošenja odluka na samitu EU – Zapadni Balkan koji je održan prošle nedelje može imati negativne posledice po zemlje regiona, jedan je od zaključaka učesnika današnje tribine „Kako poboljšati Balkan“, koji pozivaju EU da konačno počne da donosi odluke.
Na tribini u okviru konferencije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku „Svetionik boljeg Balkana – prvih 25 godina BCSP“, Engeluše Morina, viši saradnik za politiku u programu Šire Evrope pri Evropskom savetu za spoljne odnose, kaže da donete odluke prošle nedelje, nisu bile sjajne, a da su u nekim aspektima negativne.
„Ono što se desilo postavlja pitanje i da li Evropa može biti geopolitički igrač“, kazala je Morina i dodala da postoji i toliko toga što je region mogao da uradi, ali da je Evropa u ovo vreme morala da pokaže stav i potencijal da bude geopolitički igrač.
Smatra da je greška EU to što nije preklopljena politika proširenja sa politikom prema Ruskoj Federaciji.
Prema njenom mišljenju, predlozi o zajedničkim tržištima, postepenom proširenju i slično, predstavljaju devijaciju u odnosu na proces proširenja.
„Kada se pomeraju merila, kriterijumi, to je problem. Na Balkanu proces proširenja usredsređen je na tehničke detalje, a politički aspekt nije dovoljno prisutan“, navodi.
Morina dodaje da je potrebno region uvesti u bezbednosnu sferu EU, a potom fokus staviti na demokratsku i političku konsolidaciju.
Adnan Ćerimagić, viši analitičar za Zapadni Balkan iz Inicijative za evropsku stabilnost, naveo je da postoje dva problema sa kojima se zemlje Zapadnog Balkana suočavaju kada je reč o procesu pridruživanja.
Kako kaže, ukoliko ste zarobljena država, imate probleme sa komšijama, a u tim problemima ne može da vam pomogne Evropska unija.
„Severna Makedonija je uspela da se oslobodi zarobljene države, ali upravo zato što EU nije pomagala“, navodi Ćerimagić.
Kako dodaje, jednom kada se „skine“ vlada koja je autoritarna, odnosno kada se oslobode zarobljene države, EU takva kakva jeste neće mnogo pomoći ni nakon toga u smislu šta je to što bi država trebalo da uradi kako bi bila spremna za proces pridruživanja.
„Problem je ako nemate proces pristupanja gde možete da dobijete podršku za ono šta treba da se desi“, kaže Čerimagić dodajući da je to drugi problem sa kojim se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana.
Navodi da to znači da postoje dve putanje, odnosno da Zapadni Balkan mora da shvati da im EU nije tu, a druga putanja je da oni koji više komuniciraju sa EU, podstaknu ih da donose odluke.
„EU mora kreativno da se bavi Balkanom“, kaže Čerimagić i dodaje da je EU nije donela nijednu odluku za Zapadni Balkan koja je imala posledice od 2017. godine kada je Crna Gora zatvorila jedno poglavlje.
„Zapadnom Balkanu je potrebno da EU konačno počne da donosi odluke“, naglašava.
Goran Buldioski, direktor Fondacije za otvoreno društvo Evrope i Evroazije, navodi da EU voli da se ponaša kao zavisnik od adrenalina i da koristi krize kako bi se pokrenula na akciju.
Kako kaže, EU ima kratak rok da donese odluku šta će biti njen biznis model, zatim koji je njen bezbednosni model, kao i model uprave.
„Mi u regionu se pitamo da li će se promeniti model odlučivanja“, kaže Buldioski i dodaje da u nekim pitanjima vidimo jednu Evropu, a u drugim pitanjima mnogo Evopa.
Kako navodi, EU je s jedne strane samouverena, a s druge strane se ponaša kukavički.
„Želimo da vidimo snažnu Evropu“, ističe i dodaje da je za devet godina EU izgubila jednog člana, a da nije dodala nijednog.
Biljana Đorđević, iz Ne davimo Beograd, kaže da nije iznenađena što je Srbija prošle nedelje dobila „ne“ kao odgovor na otvaranje Klastera i dodaje da su odluke na samitu trebalo da budu geopolitičke, ali i fer.
„Nisam bila iznenađena što je Srbija dobila ne, ali trebalo je da bude geopolitička odluka, ali i fer. Mislim da nije bilo fer da Srbija dobije “da“ kao odgovor, ali možda jeste za Severnu Makedoniju, Albaniju ili za Kosovo za viznu liberalizaciju“, navela je Đorđević.
Smatra da EU treba da nađe instrumente i da pošalje poruku da vidi Srbiju i Zapadni Balkan u EU, ali da podržava demokratizaciju, a ne stabilokratiju, što sada čini.
KiM mesto našeg rođenja, pozvani da budemo braća s Albancima
Preuzmite android aplikaciju.
