Transsibirska tura/Transsibirska železnica (rus. Transsibirskaя magistralь, Transsib) je mreža železnica koja spajaju Moskvu i Evropski deo Rusije sa ruskim dalekim istokom, Mongolijom, Narodnom Republikom Kinom i Japanskim morem.
Za sve one koji putuju radi uživanja u samom putovanju i za sve one koji veruju da je stizanje do cilja jednako zabavno kao i dostizanje cilja, Transsibirska tura je jedno fantastično iskustvo.
Istorija
Daleko od Moskve, na obali Tihog okeana, razvijao se skoroosnovani Vladivostok („vladar istoka“), još tada značajna luka i trgovački centar koji danas ima oko milion stanovnika, široke bulevare, romantične ulice. Grad je do 1992. godine bio zatvoren za strance, a i sami Rusi su jedino uz posebne dozvole mogli da ga posećuju.
Pre 125 godina u Vladivostoku je počela izgradnja Transsibirske železnice, najduže pruge na svetu. Ova magistrala povezuje dva dela sveta, 12 oblasti i 87 gradova. Duga je 9288,2 km. Svi radovi na izgradnji su obavljani ručno, uz primenu primitivnih oruđa: sekire, testere, lopate, pijuka i kolica. I pored toga svake godine je građeno oko 500-600 km pruge.
Doživljaj…
Dok neki maštaju o usavršavanju železnice kako bi se na njoj moglo voziti i 300 kilometara na čas, onima koji vole da od putovanja dobiju nešto više od što efikasnijeg prelaska iz tačke A u tačku B, brzina od 60 kilometara na čas kojom vozovi ovde saobraćaju je sasvim zadovoljavajuća. Ukoliko ne zastajete da prenoćite u nekim od gradova na trasi, putovanje od Moskve do Vladivostoka trajaće vam skoro punih sedam dana i noći.
Pejzaž koji protiče pred očima je dovoljan razlog za višednevno odsedanje u skučenim kupeima. Ono što stvarno obogaćuje iskustvo jeste interakcija s drugim putnicima, kako samim Rusima tako i entuzijastama iz svih delova sveta.
7 dana ruske bajke
Iako postoji više ruta, ovo je ona koja obuhvata maštu i izdvaja se kao ultimativno putovanje. Ruta od Moskve do Vladivostoka duga je 9,258 kilometara. Prolazi kroz osam vremenskih zona i traje sedam dana (osim ako se odlučite da prekinete putovanje i zaustavite se na nekoj usputnoj destinaciji).
Među vozovima železnica Rusije koji saobraćaju na relaciji Moskva – Vladivostok izdvaja se voz Rossiya (broj 2), jarko obojen u ruske nacionalne boje: plavu, belu i crvenu ali tako da predstavlja veličanstven prizor u kasnim večernjim satima. Smeštaj je podeljen u tri klase i – u barem prve dve – je više nego ugodan. Oni koji traže istinski luksuzno iskustvo imaju mogućnost prevoza privatnim vozom u vlasništvu kompanije Zlatni orao („Golden Eagle services“).
Plackartni, čuvena sovjetska treća klasa vozova projektovana je sa 54 spratne postelje raspoređene unutar ogromnog vagona bez unutrašnjih pregrada, tako da su svi zajedno. Već posle par dana se svi upoznaju, a posle nedelju dana izlazite iz voza kao dugogodišnji prijatelji. Nikada nije dosadno, jer svi po ceo dan pričaju sa svakim, tako da na kraju svako čuje svačiju priču i nikome ne bude dosadno, a vi se pitate gde prođe nedelju dana i zašto niste stigli ni do pola knjige.
Na svakoj stanici pauzu od 10 – 20 minuta možete iskoristiti da kupite stvari od preprodavaca koji nude bukvalno sve. Od vunenih šalova, sibirskih šubara, ogromnih umiljatih igračaka pa do dimljene ribe. Možete se i cenjkati, ali sa vozom koji napušta stanicu za nekoliko minuta, a sledeći stiže tek za nekoliko dana, nema se vremena za duge pregovore.
Najbolje vreme za putovanje
Najbolje vreme za ovo putovanje je od aprila do oktobra. Zime su jako hladne, i ako se ne plašite mraza, iskusićete pravi Sibir. Samo lokalno stanovništvo putuje zimi – nema turista. U samom vozu je dosta toplo.
Najhladnije mesto je između Mogoče ( na 6906 km od Moskve ) i Skovorodina ( 7306 kilometar od Moskve ) gde temperature padaju do -62 stepena.
Saveti
Preporučljivo je rezervisati karte što pre, pogotovo u periodu od jula do septembra i oko Nove godine. Transsibirsku kartu možete koristiti samo za liniju za koju je plaćena (i ni za jedan drugi voz koji prolazi tom linijom. Ako propustite da se vratite u voz na vreme tokom pauze, koje se prave na svaka 3-4 sata i traju 20-30 minuta, morate da kupite novu kartu za naredni voz koji ide tom rutom).
Jedna od stvari koju ovako dugo putovanje omogućava jeste poklon u vidu slobodnog vremena. Iskoristite ga da se družite sa voljenom osobom, da upoznate neke nove ljude ili da jednostavno uživate u miru sedeći i gledajući kroz prozor. Čitajte – možda čak i uspete završiti „Rat i mir“. Ono što je bitno dodati na temu vremena, zapamtite – bez obzira na vremensku zonu kroz koju trenutno prolazite, satovi u Transsibirskom vozu pokazuju moskovsko vreme.
Mogu se sresti ljudi svih profila, raznovrsnih profesija i stepena obrazovanja i različitih narodnosti. Mahom se tokom čitavog puta pije votka jer kažu da se samo tako može podneti monotonija tajgi i stepa, ali tek onoliko da se jezik opusti. Svaki vagon ima svoj samovar, vatricu koja pucketa i svoju poslužiteljku. Čitav poduhvat je još uzbudljiviji ako na put krenete sa malo osnovnog poznavanja ruskog jezika.
A to je već po sebi dovoljna avantura. Naravno, tu su i brojni prelepi gradovi kraj kojih ova železnica prolazi i u kojima možete zastati, videti šta u njima ima da se vidi, i put nastaviti kad želite.
Ruta – Transibirska tura
Možete posetiti Jekaterinburg, glavni grad Uralske oblasti. Grad predstavlja geografsku granicu između Evrope i Azije. Osnovao ga je car Petar I 1723. godine i ubrzo je postao jedan od glavnih centara carstva. Čuven je i po tome što su u njemu boljševici streljali cara Nikolaja II i njegovu porodicu.
Nakon Jekaterinburga put vas vodi do Novosibirska, najvećeg grada u Sibiru i trećeg po veličini u čitavoj Rusiji. Njegova sudbina usko je povezana sa Transsibirskom železnicom jer je osnovan 1893. godine kao mesto budućeg mosta na reci Ob, bitnog za izgradnju železnice. U gradu se nalazi zgrada Opere koja je najviša u Rusiji.
Sam Bajkal je priča za sebe. Ovo je najdublje jezero na svetu i dom brojnih autentičnih životinjskih vrsta poput slatkovodne foke. U pravcu sever-jug jezero je dugo 600 kilometara, a u pravcu istok-zapad 42.
Zanimljivo bi dalje bilo posetiti i Ulan Ude, glavni grad Autonomne republike Burjatije, sastavnog dela Ruske federacije. Kako su Burjati etnička grupa slična Mongolima predstavljaju mešavinu kulturnih uticaja i pružaju uvid u bogatstvo običaja. U nekim delovima grada nalaze se isključivo sibirske drvene kuće. U gradu se nalazi i manastir Ivolginski, centar budizma u Rusiji.
Sedam dana putovanja kroz 8 vremenskih zona je definitivno nezaboravno životno iskustvo koje treba probati. Upoznavanje različitih kultura tokom ovih 10.000 kilometara je nešto što se ne sme propustiti…
Otkriven spomenik srpskom heroju Veljku Radenoviću – Đeneralu
Preuzmite android aplikaciju.
