Почетна > Свет
Свет

Tранссибирска железница: Путовање кроз руску бајку

Транссибирска тура/Транссибирска железница (рус. Транссибирская магистраль, Транссиб) је мрежа железница која спајају Москву и Европски део Русије са руским далеким истоком, Монголијом, Народном Републиком Кином и Јапанским морем.
Фото: Pixabay

За све оне који путују ради уживања у самом путовању и за све оне који верују да је стизање до циља једнако забавно као и достизање циља, Транссибирска тура је једно фантастично искуство.

Историја

Далеко од Москве, на обали Тихог океана, развијао се скороосновани Владивосток („владар истока“), још тада значајна лука и трговачки центар који данас има око милион становника, широке булеваре, романтичне улице. Град је до 1992. године био затворен за странце, а и сами Руси су једино уз посебне дозволе могли да га посећују.

транссибирска
Фото: Pixabay

Пре 125 година у Владивостоку је почела изградња Транссибирске железнице, најдуже пруге на свету. Ова магистрала повезује два дела света, 12 области и 87 градова. Дуга је 9288,2 км. Сви радови на изградњи су обављани ручно, уз примену примитивних оруђа: секире, тестере, лопате, пијука и колица. И поред тога сваке године је грађено око 500-600 км пруге.

Доживљај…

Док неки маштају о усавршавању железнице како би се на њој могло возити и 300 километара на час, онима који воле да од путовања добију нешто више од што ефикаснијег преласка из тачке А у тачку Б, брзина од 60 километара на час којом возови овде саобраћају је сасвим задовољавајућа. Уколико не застајете да преноћите у неким од градова на траси, путовање од Москве до Владивостока трајаће вам скоро пуних седам дана и ноћи.

Пејзаж који протиче пред очима је довољан разлог за вишедневно одседање у скученим купеима. Оно што стварно обогаћује искуство јесте интеракција с другим путницима, како самим Русима тако и ентузијастама из свих делова света.

7 дана руске бајке
Фото: Pixabay

Иако постоји више рута, ово је она која обухвата машту и издваја се као ултимативно путовање. Рута од Москве до Владивостока дуга је 9,258 километара. Пролази кроз осам временских зона и траје седам дана (осим ако се одлучите да прекинете путовање и зауставите се на некој успутној дестинацији).

Међу возовима железница Русије који саобраћају на релацији Москва – Владивосток издваја се воз Россиyа (број 2), јарко обојен у руске националне боје: плаву, белу и црвену али тако да представља величанствен призор у касним вечерњим сатима. Смештај је подељен у три класе и – у барем прве две – је више него угодан. Они који траже истински луксузно искуство имају могућност превоза приватним возом у власништву компаније Златни орао („Golden Eagle services“).

Плацкартни, чувена совјетска трећа класа возова пројектована је са 54 спратне постеље распоређене унутар огромног вагона без унутрашњих преграда, тако да су сви заједно. Већ после пар дана се сви упознају, а после недељу дана излазите из воза као дугогодишњи пријатељи. Никада није досадно, јер сви по цео дан причају са сваким, тако да на крају свако чује свачију причу и никоме не буде досадно, а ви се питате где прође недељу дана и зашто нисте стигли ни до пола књиге.

На свакој станици паузу од 10 – 20 минута можете искористити да купите ствари од препродаваца који нуде буквално све. Од вунених шалова, сибирских шубара, огромних умиљатих играчака па до димљене рибе. Можете се и цењкати, али са возом који напушта станицу за неколико минута, а следећи стиже тек за неколико дана, нема се времена за дуге преговоре.

Најбоље време за путовање
Фото: Pixabay

Најбоље време за ово путовање је од априла до октобра. Зиме су јако хладне, и ако се не плашите мраза, искусићете прави Сибир. Само локално становништво путује зими – нема туриста. У самом возу је доста топло.

Најхладније место је између Могоче ( на 6906 км од Москве ) и Сковородина ( 7306 километар од Москве ) где температуре падају до -62 степена.

Савети

Препоручљиво је резервисати карте што пре, поготово у периоду од јула до септембра и око Нове године. Транссибирску карту можете користити само за линију за коју је плаћена (и ни за један други воз који пролази том линијом. Ако пропустите да се вратите у воз на време током паузе, које се праве на свака 3-4 сата и трају 20-30 минута, морате да купите нову карту за наредни воз који иде том рутом).

Фото: Wikimedia Commons/Sochi_Olympic_Park_(rus).svg:

Једна од ствари коју овако дуго путовање омогућава јесте поклон у виду слободног времена. Искористите га да се дружите са вољеном особом, да упознате неке нове људе или да једноставно уживате у миру седећи и гледајући кроз прозор. Читајте – можда чак и успете завршити „Рат и мир“. Оно што је битно додати на тему времена, запамтите – без обзира на временску зону кроз коју тренутно пролазите, сатови у Транссибирском возу показују московско време.

Могу се срести људи свих профила, разноврсних професија и степена образовања и различитих народности. Махом се током читавог пута пије вотка јер кажу да се само тако може поднети монотонија тајги и степа, али тек онолико да се језик опусти. Сваки вагон има свој самовар, ватрицу која пуцкета и своју послужитељку. Читав подухват је још узбудљивији ако на пут кренете са мало основног познавања руског језика.

А то је већ по себи довољна авантура. Наравно, ту су и бројни прелепи градови крај којих ова железница пролази и у којима можете застати, видети шта у њима има да се види, и пут наставити кад желите.

Рута – Трансибирска тура
Фото: Pixabay

Можете посетити Јекатеринбург, главни град Уралске области. Град представља географску границу између Европе и Азије. Основао га је цар Петар I 1723. године и убрзо је постао један од главних центара царства. Чувен је и по томе што су у њему бољшевици стрељали цара Николаја II и његову породицу.

Након Јекатеринбурга пут вас води до Новосибирска, највећег града у Сибиру и трећег по величини у читавој Русији. Његова судбина уско је повезана са Транссибирском железницом јер је основан 1893. године као место будућег моста на реци Об, битног за изградњу железнице. У граду се налази зграда Опере која је највиша у Русији.

Сам Бајкал је прича за себе. Ово је најдубље језеро на свету и дом бројних аутентичних животињских врста попут слатководне фоке. У правцу север-југ језеро је дуго 600 километара, а у правцу исток-запад 42.

Занимљиво би даље било посетити и Улан Уде, главни град Аутономне републике Бурјатије, саставног дела Руске федерације. Како су Бурјати етничка група слична Монголима представљају мешавину културних утицаја и пружају увид у богатство обичаја. У неким деловима града налазе се искључиво сибирске дрвене куће. У граду се налази и манастир Иволгински, центар будизма у Русији.

Седам дана путовања кроз 8 временских зона је дефинитивно незаборавно животно искуство које треба пробати. Упознавање различитих култура током ових 10.000 километара је нешто што се не сме пропустити…

Otkriven spomenik srpskom heroju Veljku Radenoviću – Đeneralu

Преузмите андроид апликацију.