Evropsko prvenstvo u košarci je ponovo okupilo porodicu i prijatelje pred televizore i oživelo kult gledanja programa u grupi bliskih ljudi.
Kome zahvaliti za ponovno druženje ispred brojnih televizora, da li Evropskom prvenstvu ili našoj sjajnoj košarkaškoj reprezentaciji?
Pre nego što raspletemo pričo o kultu okupljanja ispred televizora, da li se sećate kako je uopšte i nastao?
Dobro, stariji sugrađani će sigurno znati, ali da približimo mlađim generacijama, početkom šezdesetih godina prošlog veka, televizor je bio najmoderniji izum, samim tim i prava retkost u tadašnjim domaćinstvima, posebno na selu.
Televizor je prosto bio savremena tehnika za to vreme, nešto poput današnjeg najnovijeg modela “iPhone” telefona. Možda nije pravo poređenje, ali je najpribližnije nečemu što nije bilo pristupačno svima, a izazivalo je veliku potrebu i želju svih građana.
Tadašnja praksa je bila takva da ko je u tom momentu imao televizor u kući, organizovao je večernje okupljanje u dvorištu, kako bi se sve komšije i prijatelji informisali, pratili dnevnik i jedinu seriju emitovanu u određenom terminu, sa sve televizorom na centralnoj poziciji dvorišta.
Takvo okupljanje je išlo do te mere da su ljudi najavljivali svoj dolazak i nosili sa sobom svoje klupe i nešto za pojesti i poslužiti ostatak publike. Može se reći da je to bilo kao neka vrsta malog bioskopa, zato se televizori i zovu mali ekrani.
Zamislite koliko je to bilo zabavno, tada je svako imao neki događaj da prepriča, da se nešto iskomentariše i usputno ispriča sa prijateljima, dok su deca u tišini slušala odrasle šta pričaju.
E sad, da se vratimo u 21. vek jer i danas postoji slična takva praksa. Dobro nema baš okupljanja komšiluka, familije i kumova, jer i nema potrebe, sad svako može sebi da priušti televizor, međutim ostala je potreba da se ljudi okupe kad je neki važan događaj u toku, a koji ne sme da se propusti.
Došao je i taj dugo čekani trenutak okupljanja i pozvan si kod druga, kuma ili brata na druženje i obavezno praćenje još jedne košarkaške utakmice.
Stižeš na adresu, smeštaš se na fotelju, otvaraš pivo i shvataš da ti je ovaj osećaj i te kako poznat, čak ti je i nedostajao.
Okupljanje nije samo gledanje u televizor, to je trenutak kad se povezuješ sa bliskim ljudima i kada raspredate razne teme o nekadašnjim i sadašnjim događajima.
Međutim, postoji još sličnija situacija koja neodoljivo podseća na ta nekadašnja okupljanja, a to su javna okupljanja u baštama kafića, kada se utakmice prate ne samo u Novom Sadu nego i svuda po Srbiji.
Složićete se da je kada sugrađani rezervišu svoja mesta kako bi ispratili važne utakmice, veoma česta slika novosadskih bašti u centru grada.
Tada se sva platna i ekrani prilagode ljudima koji uživaju da na takav način prate program.
Kada se emituju ovakva dešavanja poput Evropskog prvenstva, centar Novog Sada je prepun, kao neki fenomen, valjda ljude savlada atmosfera i euforija, pa je zabavnije pratiti utakmicu na takav način, tada kao da se svi znaju.
Možemo samo da zamislimo kako će se oriti iz stanova, a kako će tek izgledati atmosfera iz bašti tokom Svetskog prvenstva u fudbalu.
A što se tiče košarkaške utakmice, naravno, za reprezentaciju se navija glasno i srčano. Možda se malo više nervira oko promašaja, ali se raduje za svaki koš i uzetu loptu, uz komentar „ne samo što su naši, već su najbolji“!
Kibic fenster – Statusni simbol i omiljeno sredstvo za špijuniranje komšiluka
Preuzmite android aplikaciju.
