Почетна > Нови Сад

Нови Сад Новосадске приче

Кибиц фенстер – Статусни симбол и омиљено средство за шпијунирање комшилука

Још вековима раније установљено је да свако време има “оно нешто“ шта се у актуелном периоду сматра статусним симболом. Док би то у савременом свету могли бити најновији телефон или брендирана гардероба, стари Новосађани некада давно дичили су се другим материјалним стварима.
Фото: Градске инфо

Колико год нам то данас било необично, статусни симбол људи који су живели у нашем граду у 18. и 19. веку био је, ни мање, ни више, него прозор.

Није то било какав прозор, да се разумемо, радило се о посебном прозору, такозваном кибиц фенстеру.

Кибиц фенстер био је прозор “испупчен“ са спољашње фасаде куће кроз који се могло видети много више него кроз обичан прозор. Могао је бити троделни, или чак четвороделни.

Фото: Градске инфо

Ова немачка сложеница настала је од речи keibitz која на нашем језику значи “гледати“ или “извиривати“, те речи fenster која означава прозор.

Војводина је, као најплодније тло Србије за све нове трендове, чак и пре неколико стотина година, била место на којем се ова врста прозора први пут појавила у нашој држави.

Кибиц фенстер био је начин да сваки нежења покаже колико је способан, те какво му је имовинско стање, што је, наравно, утицало на то колико ће “згодан“ бити у очима тадашњих префињених Новосађанки.

Што је више прозора на спољњој фасади момкова кућа имала, он је бивао све згоднији!
Фото: Градске инфо

Наравно, није кибиц фенстер служио само томе. Његова првобитна намена била је да се у кратком времену осмотри све што се збива у чаршији. Због тога је бивао посебно омиљен за припраднице лепшег пола.

Док данас седе испред телевизора и на камерама посматрају шта се дешава “удворишту“ и “наулици“, ондашње баке, стрине и тетке морале су озбиљно да се помуче и нагурају се једна до друге дуж прозора како им ништа не би промакло.

Због тога је свако, ко је могао себи да приушти, правио што већи и пространији прозор за кибицовање комшилука.
Фото: Градске инфо

Поред баки, стрини, ујини и тетки које су на кибиц фенстеру прикупљале материјал за поподневну “трач партију“, овај прозор посебно је служио и за млађе укућанке угледних кућа, такозване “удаваче“.

Као што су мушкарци градњом кибиц фенстера репрезентовали своју способност, удаваче су репрезентовале себе, те није ни чудо што су многе од њих баш на том месту први пут виђене и примећене од стране својих будућих мужева.

Иако су мушкарци, такође, волели да им кућу краси што више ових, велелепних, осматрачница, истина је да мушку главу готово никада нисте могли да видите на једној од њих.

То вам је, како данас, тако и онда, била потпуна срамота.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Nada Petrovic (@na_dahope)

Знало се, нема мушкарац времена да се замајава са сеоским дешавањима. Знало се, он је глава породице, ради и куће гради.

Њега није занимало ништа од новости из комшилука, осим онога што му жена у тајности изреферише у кревету пре спавања, али о томе нећемо.

На почетку су само најбогатији и најмоћнији људи у граду себи могли да приуште велики број оваквих прозора који су њихове куће чинили светлијим и лепшим.

Међутим, како то обично бива, средњи сталеж се увек трудио да изгледа богатије и од најбогатијих, те су за овим трендом ускоро посегнули готово сви.

Неки историчари тврде да је необичан и, до тада још невиђен, дизајн који се касније осликао на готово сваку новосадску кућу, везан за период у коме је тржишна цена стакла толико опала да се лагано могло експериментисати и удовољавати замислима тадашњих становника.

На крају крајева, нису кибиц фенстери служили само за показивање. Имали су они и своју практичну намену као када, рецимо, домаћица кибицује да домаћин после дугог дана у њиви долази кући, те истрчи да отвори “ајнфорт“ како он не би морао да силази са кола, већ да их само “утера“.

Старе новосадске фасаде и даље сведоче том, помало заборављеном, али лепом времену. Времену доказивања, удварања и презентовања на неке крајње симпатичне начине.

Чињеница је да ћемо, докле год их чувамо и негујемо, моћи да “кибицујемо“ у прошлост, видимо како су наши преци живели и можда, коначно, разумемо зашто поседујемо одређене навике, попут “прављења важним“ и неиздржа да сазнамо шта се налази у комшинициној кеси када се врати из продавнице.

Šta vas danas očekuje u Novom Sadu? (petak, 9. 9. 2022.)

Преузмите андроид апликацију.