Kada toskanske pejzaže vidimo na filmu oni izgledaju gotovo nestvarno i previše lepo. Kada ih, međutim, vidimo u stvarnosti, uverimo se da zaista postoje. Nežni brežuljci, elegantni čempresi, boje pomućene blagom jutarnjom maglom, rustična imanja, ukomponovani su idilično u savršene razglednice druge najposećenije oblasti Italije – Toskane.
Teško je odlučiti šta Toskanu čini više posebnom – njeno ruralno ili urbano lice.
U njenim renesansnim gradovima očaravajuće arhitekture može se lutati satima, ali jednako su privlačni i njenii pejzaži načičkani srebrnastim maslinjacima, blagorodmnim vinogradima i kamenim farmama.
Kada ovo saberemo, te dodamo činjenicu da je Toskana kolevka drevne apeninske kulture, zaključak je da se jedna od dvadeset italijanskih regija zapravo može posmatrati kao Italija u malom.
Upoznavanje Toskane obično startuje u Firenci, gradu na obalama reke Arno u kom su postavljeni temelji renesanse, ali i italijanske visoke mode, i po mnogima najlepšem gradu u Italiji.
Romantična i očaravajuća Firenca nudi opcije kako za uživanje u umetnosti svetske klase tako i za ugođaj gurmanske toskanske “spore” kuhinje.
Nije preterano reći da je malo gradova na svetu koji su toliko ispunjeni izuzetnim umetničkim i arhitektonskim remek delima na svakom koraku kao što je to Firenca, čiji se urbani “kostur” gotovo i nije promenio više od pet vekova.
Šetnja uskim kaldrmisanim ulicama dok prolazimo pored starih palata i kapela izgleda kao obilazak muzeja na otvorenom, a što se samih muzeja tiče, u njima nas čekaju Botičeli, Mikelanđelo i drugi velikani renesanse.
Ne čudi što je čitav centar grada prepoznat kao UNESCO svetska baština. Najprepoznatljivija zgrada u gradu je crkva Santa Maria del Fiore, biser gotičko-renesansne arhitekture sa svojom crvenkastom kupolom.
Dizajnirao ju je italijanski skulptor Arnolfo di Cambio s kraja 13. veka, dok je kupolo dodata tek u 15. veku. Fasada je urađena u ružičastom i belom mermeru, a unutar crkve nalaze se mozaici i freske među kojima se ističe “Strašni sud”, Đorđija Vasarija. Sa vrha kupole pogled na grad je očaravajući.
Nezaobilazan je i “Stari most” (“Ponte Vecchio”), zatvoreni lučni most koji prelazi reku Arno na njenoj najužoj tački, a za koji se veruje da je prvi most izgrađen u rimskom carstvu.
Most je, kažu istoričari, prvobitno bio izgrađen u drvetu, pa uništen u poplavi, da bi početkom 14. veka ponovo bio izgrađen u kamenu.
Naknadno je kreiran i gotovo kilometar dug prolaz “Vasari” koji je porodica Mediči koristila kako bi diskretno prelazila između svojih kancelarija u Staroj palati i rezidencije u Pitti palati. Ovaj most poznat je i po tome što je jedini most u Firenci koji je ostao netaknut u vreme Drugog svetskog rata.
Osim starog, Firenca ima još pet mostova. Most “Svetog Trojstva” prvobitno izgrađen 1252. godine smatra se jednim od najlepših u Evropi, a smatra se da je u njegovoj restauraciji polovinom 15. veka pomagao i sam Mikelanđelo.
Priča o Toskani ne može se ispričati bez pomena hrane i vina, budući da je ovo jedna od “najgurmanskijih” regija Evrope.
Kuhinja je poznata po svežim, lokalno dobijenim sezonskim prozivodima i jednostavnim receptima. Rezultat, zbog kvaliteta namirnica, su bezvremenski bogati ukusi od kojih kreće voda na usta.
Primer ovakve jednostavnosti je “fetunta”, lokalna brusketa koja se poslužuje u isčekivanju glavnog jela. Tajna je u svežem hlebu, zelenom maslinovom ulju i kvalitetnom belom luku.
Da sve bude još bolje, tu je i vino, jer je Toskana jedna od najvažnijih vinskih regija u svetu. Ovde su rođena neka od najpoznatijih crnih vina Italije, među kojima se ističe kjanti (“chianti”), baziran na sorti sanđoveze.
Autor teksta: N. K.
Preuzmite android aplikaciju.
