Нови Сад је град који су многи описали, како кроз стихове, тако и кроз приче. Српска Атина, као вечна инспирација, послужила је и да се на пољу књижевности дочара некадашњи живот, навике, историјске прилике, знаменитости и сам град. Углавном су се овом темом бавили прави заљубљеници у град или његови верни становници, који су га одувек сматрали више од обичног места за живот.
Погледајте којих пет наслова о Новом Саду вреди имати у својој колекцији:
1. „Нови Сад некада и сада“
Монографија „Нови Сад некада и сада“ настала је као разгледница града у његовој прошлости и садашњости. Аутори овог дела су Петар Ђурђев и Јован Миливојевић. Монографија је представљена на два језика, енглески и српски, с тога је лако доступна и туристима. Монографију краси безброј фотографија уз појашњење главних градских обележја.
Монографија представља једну од најлепших и најзанимљивијих разгледница града Новог Сада, а због двојезичног издаваштва, одличан је свим странцима.
Књига „Нови Сад некада и сада“ може да се нађе у свим већим књижарама.
2. „Име и презиме: Нови Сад“
„Име и презиме: Нови Сад“ је књига која представља прави бисер о овом граду. Наиме, књига је написана од стране већег броја аутора и представља комплексну тему о настанку „Српске Атине“. У књизи се могу пронаћи читаве епохе овог града, догађаји и судбине људи који су оставили трага на развој живота Новог Сада. На сајту Издавачке куће „Прометеј“ описује се књига „Име и презиме: Нови Сад“, али и Нови Сад.
Нови Сад има посебан значај за Србе и то не зато што су увек били најбројнији већ зато што што је у значајном периоду Нови Сад био центар укупног српства. Вук Караџић је 1817. забележио да је Нови Сад „највеће општество српско на свету”, а Јован Скерлић је рекао „овде се у XVIII и XIX веку мислило и писало за цео српски народ”. Овде је колевка српског издаваштва, књижарства, позоришта, па и демократије и толеранције. Бурни периоди, смењивање премоћи Беча и Пеште, борба за аутономију, везаност за Србију, чување традиције, отвореност за европске утицаје – све је то уграђено у Нови Сад.
„Име и презиме: Нови Сад“ поседује преко 500 страница материјала и може пронаћи у свим већим књижарама.
3. „Нови Сад: Прошлост у причама“
„Нови Сад: Прошлост у причама“ је књига Новосађанина Зорана Кнежева. Зоран Кнежев је урадио детаљна истраживања о некадашњем Новом Саду. Своју књигу је направио тако да док читате откривате многе занимњивости о догађајима, местима, о кафанама…
Писац ове књиге је све своје приче сакупљао, тражио и проналазио, тако да се, у овој његовој новосадској прирповеци налазе и многе знамените личности, па чак и неке заборављене.
Ова позната књига међу Новосађанима, може да се пронађе у свим већим књижарама.
4. „Историја Новог Сада“
„Историја Новог Сада“ је књига која важи за прву историјску књигу Новог Сада. Наиме, ову историјску ризницу написао је Мађар Мелхиор Ердујхељи још давне 1894. године.
Писац је за ову прилику сакуљао информације о Новом Саду из више извора, као и из неколико градова. Изузетно вредна прича о Новом Саду и дан данас важи за једну од најстаријих. Књига је била штампана на мађарском и српском језику, а рецезенти књиге били су тада већином Срби.
Књига „Историја Новог Сада“ данас је посебно занимљива историчарима, а доступна је у свим боље снабдевеним књижарама.
5. „Фатално бомбардовање Новог Сада 1849.“
„Фатално бомбардовање Новог Сада 1849.“ је књига аутора Жарка Димића и Мишка Лазовића. Ова историјска прича о уништењу Новог Сада 12. јуна 1849. године, говори о историјским и ратним превирањима, као и освајачким походима након кога је уништено скоро већина кућа у Новом Саду.
Књига је једна од ретких која приказује сећање на заборављено страдање и разарање града Новог Сада, поготово, како се наводи на страници ЦЗДС, рушење центра града са Господском, Футошком, Каменичком, Ћурчиском, Хлебарском и другим улицама. Срушена је Саборна црква са оближњом Грчком школом, Николајевска и Алмашка црква са околним блоковима, варошка кућа, стари владичански двор који је сазидао још владика Висарион Павловић. Ту је изгорела епархијска архива, владичина библиотека, те зграда српске гимназије са архивом; тешко је оштећена Јерменска црква, а изгореле су све школе, хотели „Зелени венац“, „Камила“, те стари Хан код Николајевске цркве, саграђен над кућом некадашњег граничарског капетана Секуле Витковића, са околним блоковима; изгорела је Хајлова пивара, оштећена је Градска кућа са њеном архивом. Слична судбина је стигла малу реформатску цркву и архиву, а порушена је и мала евангеличка црква са парохијским домом, којом приликом су изгореле архива и матрикуле. Изгорела је и јеврејска синагога, а изгореле су „Доња шума“, „Врбаци“ и градска „Дудара“. Избомбардована је штампарија др Данила Медаковића и између осталих и обе Хаџићеве куће, са његовом библиотеком од 3000 књига, сакупљеном грађом за српску историју. Становништво града се спустило са 20000 становника на 7000 а од 2818 објеката у Граду уништено је било 2004.
Књига се може наћи у свим већим књижарама.
Selo sa najlepšim drvoredom i četiri jezera na sat vremena od Novog Sada (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.