На обронцима Мојсињских планина, налази се средњовековна тврђава Сталаћ познатија као Тодорова кула. Некад се у њеној близини налазило и 70 српских манастира и цркава.
Тодорова кула подигнута је у XIV веку, на остацима античког града од стране кнеза Лазара Хребљановића. Од некадашње тврђаве остао је добро очуван зид и сећање на Тодора од Сталаћа, познатог и као војвода Пријезда и његову љубу Јелицу.
Најезда турака и смрт овог војводе описана је у нашој народној песми “Смрт војводе Пријезде”, записаној од стране Вука Краџића.
Народна песма почиње цитирањем бестидног писма, који је цар Мехмед послао војводи Пријезди.
“Прво добро, сабљу навајлију,
Која сече дрвље и камење,
Дрво, камен и студено гвожђе,
Друго добро, Ждрала коња твога,
Који коњиц може прелетити,
Засобице и по два бедема,
Треће добро, твоју љубу верну”, били су захтеви цара Мехмеда.
Храбри војвода Пријезда, без имало размишљања, одбио је његове захтеве.
Када је цар Мехмед чуо за то послао је војску на Сталаћ, али ни то није зауставило војводу. Читаве три године одолевао је опсади његовог града, међутим, ова прича нема срећан крај.
Када је војвода схватио да је војска цара Мехмеда много јача и бројнија, упитао је своју љубу да ли ће са њим поћи у смрт или бити туђа љуба.
Јелица, жена коју је красила њена храброст и оданост, одбија да се одрекне своје земље и свог мужа.
“О, Пријезда, драги господару,
Морава нас вода отхранила,
Нек Морава вода и сахрани!”
И тако и беше, војвода Пријезда и Јелица скочили су у Јужну Мораву, која је тада текла испод куле.
Иако нема срећан крај, ова прича може да нас поучи шта значи бити родољуб, бити храбар, лојалан и истински волети.
Уколико вам се допала, у нашем видео прилогу можете погледати како данас изгледа Тодорова кула:
Vučić: Ponosan sam na rekordan priliv stranih direktnih investicija (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
